Алистер Крук: Америка као израелски осми фронт

фото: Caleb Smith

Нетанјахуова идеја о „осмом фронту“ проистиче из претпоставке да пуна израелска доминација у региону захтева и доминацију унутар САД. Односно, потребна јој је безусловна подршка Вашингтона, која обезбеђује сталан прилив новца и оружја.

Друга фаза Трамповог „пребацивања“ рата у Украјини на Европљане јасно је изложена у његовој објави на Truth Social-у од 23. септембра. У првој фази тог преноса, Трамп се повукао из улоге главног снабдевача наоружањем за Кијев и назначио да ће од сада Европа морати да плати практично све – укључујући оружје купљено од америчких произвођача.

Наравно, Трамп зна да је Европа финансијски „пред банкротом“. Она нема новца ни да финансира саму себе, а камоли велики рат. Потом је „додао со на рану“ ове фискалне кризе изазивајући НАТО државе да прве уведу санкције на све руске енергенте. То се, наравно, такође неће десити. Било би то потуно лудило.

У најновијој објави на Truth Social-у, Трамп доводи став Кита Келога до крајњег апсурда. „Украјина, уз подршку ЕУ, може да поврати све своје територије – чинећи тако да Русија изгледа као ‘тигар од папира’… а ко зна, можда и да оде још даље од тога!“

Кијев на прагу Москве? Ма дајте, господине председниче, јасно је да исмевате Келога и Европљане.

Затим је, након Трамповог састанка са Зеленским, и лидерима Француске, Немачке и Велике Британије у УН, предложен нацрт резолуције Савета безбедности УН који је одражавао захтев Европе и „Коалиције вољних“ за руском капитулацијом. Трамп је дозволио америчким званичницима да активно учествују у расправи о резолуцији – али је онда, у последњем тренутку, ставио вето.

На овај прилично замршен начин, Трамп јанусовски успева да гледа у два правца истовремено: Окренут у једном смеру, он је стопостотно уз Украјину. Па тако велича украјински „дух“ и прихвата Келогову тезу да је Путин у великим проблемима. Али, „када глед у другом правцу“, Трамп обећава да „неће умањити могућност мировних преговора, нити дозволити даљу ескалацију тензија“.

Путин може да живи са Трамповом „јанусовском шизофренијом“ – док руске снаге напредују на свим кључним фронтовима. Суштина је да је Белa кућa дала до знања како није заинтересована за рат са Русијом. То је сада очигледно. Уосталом, унутар саме Америке се назире још један рат који забрињава можда и више од украјинског.

Осми фронт

Овај рат је заправо осми фронт Израела – како је Нетанјаху недавно почео да га назива (Нетанјахуов термин ”осми фронт” изречен је у контексту информационог рата за подршку јавног мњења Израелу; прим. прев). Осми фронт је у Америци. Управо тамо одакле се доминира светским медијима.

Такозвани „поредак заснован на правилима“ (ако је икада постојао ван пуких фраза) је поцепан захваљујући намерним и хладнокрвним потезима Израела.

Том Барак, дугогодишњи Трампов пријатељ и изасланик за Блиски исток – када га питали шта је крајњи циљ САД у том региону – потпуно је одбацио причу о „миру“: „Када ми кажемо мир, то је илузија. Мира никада није ни било. [Неки] људи ће можда рећи, па, боре се око граница и међа. [Али то] није прави разлог борбе. Границе су [само] валута у преговорима. Крајњи циљ је просто тај да неко жели доминацију, што значи да овај други мора да се покори. Не постоји арапска реч за покоравање. Они не могу да појме шта значи покорити се.“

Рат без ограничења, без правила, без закона – и посебно без етичких граница – постаје предуслов за потпуну покорност и одсуство сваке врсте отпора.

Нетанјахуов бивши саветник за националну безбедност, Меир Бен-Шабат, који је у септембру заједно са Ашером Фредманом писао за Foreign Affairs, потврђује да: „Израел више не поштује црвене линије за које су његови суседи веровали да их никада неће прекорачити. Израел неће дати имунитет ниједном вођи непријатељских група, без обзира на њихов политички статус или локацију.“ Када Бен-Шабат пише „непријатељски“, то треба читати као „они који одбијају да се покоре“.

Ова нова доктрина се односи на израелску „доминацију“ и зато други морају да се „покоре“, инсистира Барак. Израелски министар за стратешка питања, Рон Дермер, сугерисао је да ће „покоравање“ довољно да Израел „осети потпуну безбедност“ наступити тек када муслиманско-арапска свест буде дубоко потиштена потпуним поразом и де-радикализацијом.

Такозвани „поредак заснован на правилима“ је поцепан захваљујући намерним и хладнокрвним потезима Израела

Нетанјахуова идеја о „осмом фронту“ проистиче, дакле, из претпоставке да пуна јеврејска доминација (какву описује специјални изасланик САД, Барак) захтева и извесну доминацију унутар саме Америке. Израел регионалну доминацију не може да оствари самостално – потребна му је безусловна подршка САД, која обезбеђује сталан прилив новца, наоружања и оперативне подршке.

Та безрезервна подршка донедавно је обезбеђивана кроз дејство ултрабогатих јеврејских милијардера који су „куповали“ америчке политичаре и утицајне личности – или, пак, директно поседовали кључне медије. Међутим, појава алтернативних медија као главног извора вести за све више Американаца променила је ту рачуницу и изазвала таласе страха унутар заједнице јеврејских милијардера.

Кирков случај

Судећи по изјавама Макса Блументала, убиство Чарлија Кирка уследило је након бројних притисака које су на њега вршили јеврејски милијардери забринути да се кључна група младих Американаца окреће против Израела. Кирков сукоб са великим јеврејским донаторима открио је шири проблем њихове доминације међу утицајним личностима у САД.

Настала контроверза покренула је свеобухватан напор про-израелских милијардера да преузму контролу над алтернативним медијима у САД, посебно над ТикТоком. (Све америчке друштвене мреже имају алгоритам који је наклоњен Израелу, док ТикТок нема. Про-израелски милијардери који намеравају да купе ову апликацију инсистирају да се његов алгоритам „рекалибрира“).

„[Оно са чиме се ционисти суочавају], тврди Блументал, ‘јесте цунами политичког преуређења САД-а, и немају начина да то зауставе. Зато су, у периоду пре и након Киркове смрти, неки од ових ционистичких моћника покренули кампању за потпуно преузимање контроле над америчким медијима. Дакле, активиран је максималан притисак на Америку. Нетанјаху је водио рат на седам фронтова у региону, а сада су Сједињене Државе постале осми фронт. Они желе да спрече било кога да се изрази, било где у дигиталном онлајн екосистему, тако што ће све то једноставно купити.’“

Мало је милијардера-донатора који су подржали Киркову организацију TP U.S.A који су јасније открили суштину рата на Осмом фронту од Роберта Шилмана: „Овом оловком, и својом чек књижицом, обезбеђујем муницију!“, објавио је милијардер уз аплауз публике током гала вечери десничарске „Ционистичке Организације Америке“ (ZoA), 2021. године.

„Овим потписом обезбеђујем ‘муницију’ [донације] организацијама попут ZoA на првим линијама фронта у бици у којој се суочавају са непријатељима Израела и јеврејског народа. Бране се од исламиста који желе да униште Израел и радикалних левичарских мрзитеља Јевреја који желе да униште јеврејски народ“, додао је он.

Да ли ова афера повећава притисак на Трампа да настави са подржавањем Украјине? Шта је то што повезује богате јеврејске донаторе, класичне америчке русофобе и европску елиту у заједничком циљу да врше притисак на Трампа да заузме чврст став према Русији?

Руски фактор

Одговор је да донатори, америчке и европске про-израелске елите, имају заједнички интерес да Русија буде заокупљена (и, према њиховом виђењу, ослабљена) конфликтом у Украјини. Њихова нарочита брига је евентуални рат на Блиском истоку. Просто, у том сценарију не желе да виде како Русија или Кина директно подржавају Иран у случају да буде војно нападнут. Ове елите се плаше за будућност Израела, нарочито ако Техеран добије подршку од савезника из БРИКС-а. Одговара им да Русија остане „заглављена“ и да се не врати као озбиљан играч на Блиски исток – што би могло ослабити амбиције јеврејске/израелске супремације у том региону.

Треба се подсетити да је 1992. године тадашњи заменик министра одбране Пол Волфовиц, аутор такозване Волфовицове доктрине, изјавио да су, пошто су Совјети истиснути са Блиског истока, Сједињене Државе постале неоспорна и једина суперсила у региону и да сада могу спровести своју глобалну агенду. Волфовиц је истакао да је одлазак Русије био кључни фактор за постизање америчке хегемоније над Блиским истоком.

Такође, подсетићемо се да су Русија и Кина, након што је група Е3 (Француска, Немачка и Велика Британија) 28. августа покренула механизам „брзог враћања санкција“ (snapback) против Ирана у СБ УН, заједнички потписале изјаву у којој су тај поступак осудиле као „нелегалан и процедурално неисправан“.

У извесном смислу, то пружа основ да Кина и Русија игноришу све наредне санкције уведене Ирану у оквиру snapback механизма. Ово је први пут да су ове две земље директно довеле у питање одлуке Савета безбедности УН и неформално најавиле да ће игнорисати све санкције уведене на овакав (snapback) начин.

Међутим, посматрано из другог угла, заједничка осуда snapback механизма могла би да отвори врата за повратак Русије (и Кине) на Блиски исток, кроз пружање војне подршке Ирану – уколико би био нападнут од стране Израела, САД или обе земље заједно.

Про-израелске елите се плаше за будућност Израела, нарочито ако Техеран добије подршку од савезника из БРИКС-а

Како је Русија тренутно у потпуности ангажована у Украјини, мање је вероватно да би пружила директну подршку Ирану (Русија је веома свесна опасности од прекомерног ширења својих капацитета). Уколико би рат у Украјини био окончан, Русија би можда имала мање задршки за директну подршку Ирану. Исто би важило и за Кину, у случају да украјински конфликт буде доведен до некаквог исхода.

Последња ствар коју тријумвират јеврејских ционистичких кругова, америчких русофобних јастребова и европских произраелских елита жели јесте да се Русија „врати на Блиски исток“. То би за њих представљало ноћну мору.

Нова фаза

Када су специјалног изасланика САД за регион, Тома Барака, упитали да ли Израел има потребу за још једним „одлучујућим ударом“ на Иран, он је одговорио:

„Чини се као да иду ка решењу целог проблема, а то је Газа, зар не? Мислим да само довођење Газе, Хезболаха и Хута под контролу неће донети резултате, ако не контролишете режим у Ирану. Немам информације шта ће се урадити, али не бих то искључио… Морамо да одсечемо главе тим змијама и пресечемо ток средстава. То је једини начин да се заустави Хезболах.“

Дакле, изненадно убиство Чарлија Кирка догодило се у кључном тренутку настојања Бенјамина Нетанјахуа да оствари доминацију у региону, што је додатно указало на опадајућу подршку Израелу међу делом младе америчке популације.

Убиство Кирка је ненамерно откључало и наредну фазу дуготрајног културног рата у Сједињеним Државама. Његова ликвидација већ је постала један од најзначајнијих догађаја те врсте у новијој америчкој историји.

Ако речи Роберта Шилмана, упућене јеврејској публици, у којима позива на „суочавање са непријатељима Израела и јеврејског народа, одбрану од исламиста који желе да униште Израел и радикалних левичарских мрзитеља Јевреја који желе да униште јеврејски народ“, нису биле довољно јасна „објава рата“, онда послушајте Стивена Милера, заменика шефа особља Беле куће, како се обраћа маси на комеморацији Чарлија Кирка – уз огроман аплауз више од 100.000 присутних:

„Светлост ће победити Таму. Ми ћемо превагнути над силама зла и безакоња. Они не могу да замисле шта су пробудили. Не могу да појме војску која је устала у свима нама. Јер ми заступамо оно што је добро, часно и племенито. А онима који покушавају да подстакну насиље против нас, онима који покушавају да шире мржњу према нама: шта имате? Немате ништа. Ви сте злоба, завист, мржња. Ви сте ништа. Не можете створити ништа. Ми смо они који граде, који стварају, који уздижу човечанство.”

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард