Алексеј Чадајев: ВОЉА ЈЕ НАЈЈАЧЕ ОРУЖЈЕ

Као што сам већ писао, рат у основи није међусобно убијање. Ради се о дављењу непријатељске воље, њеном поништавању. Непријатељ – то је воља која се супротставља твојој сопственој. Ако та воља нестане, нестаје и непријатељ као непријатељ: оно што од њега остане може бити било шта: пријатељ, роб, храна, пејзажно обележје – на вама је.

Друга ствар је што је „хомо сапиенс“ тако чудна животиња, код које је управо та воља нанизана на његово „ја“ и залепљена за њега тако чврсто да је готово једини начин да се она квалитативно уништи физичко убијање њеног „носиоца“. Међутим, не код свих и не увек –  дозволите ми да вас подсетим да је главни извор робова у античком свету био рат, где је поражени мењао свој живот за одрицање од права да има своју вољу.

Било како било, главни вектор развоја ратне технологије до скора је био развој средстава за физичко уништавање људи и материјалних објеката. Даље, брже, моћније, смртоносније. И у неком тренутку, ово је достигло врхунац – појаву апсолутног, смртоносног оружја, способног, у екстремним условима, да уништи чак и целу планету заједно са непријатељем.

Проблем је у следећем: „колатерална штета“ је толико велика да је практична употреба овог оружја крајње нерационална. Да, можете им тиме претити, можете их застрашити, али у стварности, имаћете га само као последње средство. Штавише, смртоносност овог оружја је толико ужаснула човечанство да се пола века након његовог увођења говорило о успостављању, како је Кант рекао, светског мира.

Наравно, светског мира неће бити. Докле год постоје људи и њихове заједнице, и супротстављени вектори воље, постојаће покушаји једних да наметну своју вољу другима и да се бране од таквог наметања – а то значи биће рат; то значи даљи развој технологија ратовања.

Али.

Правац развоја ратовања ће се променити – заправо, већ се променио. „Висока прецизност“ – то је ударање тачно тамо где треба (уместо уништавања свега око себе). „Ратовање дроновима“ – то је борба до крајњих граница без губљења људског живота на бојном пољу. „Сајбер ратовање“ – то је парализовање размене информација. „Когнитивно ратовање“ – то је разбијање мозга непријатеља, натерујући га да заборави зашто се уопште бори против тебе и зар не би било боље да се једноставно преда. И списак се наставља.

Чак и у вези са тим истим „санкцијама“, имајте на уму: „њихов циљ није да наштете Русији, већ да је приморају да промени своје понашање“ (прецизна формулација из неког „извора из Стејт департмента“).

Дакле, закључак је да ће главни вектор развоја ратне технологије бити учење како нанети максималну штету непријатељу у различитим нефизичким сферама – информационој, дигиталној, финансијској, менталној и тако даље. Ту ће напредак у наоружању у блиској будућности бити заиста импресиван. 

И после неког времена, доћи ћемо до тога да на сваку једну шансу да будете физички убијени непријатељским оружјем долази двадесет шанси да квалитетно и заувек побегнете као кукавица у правцу који је неко прописао. А онда, срећно се осмехујући, иди куда те воде и ради како ти се каже. Али то више нећеш бити ти, него „контролисани објекат“ који је некад био ти.

(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)