Алексеј Чадајев: СВЕ ИСТО, А МАЛО ДРУКЧИЈЕ

Алексеј Чадајев

Организатори су ме замолили да одржим такозвано „визионарско предавање“. Мањи део публике били су чиновници, а већина – стартапери-фаундери-технофрикови, који су очигледно тражили мотивационог говорника, а не неку нову мудрост. Схватио сам да хипстере треба некако развеселити, и испричао сам им ову причу.

Био једном један талентовани коуч који је радио тренинге личног раста. Његов модел монетизације био је freemium – сами тренинзи су условно бесплатни, али они који то желе увек могу да донирају. Донације су, међутим, биле прилично оскудне, пошто је циљна публика била изабрана у нискобуџетном сегменту, и било је неопходно стално мењати разне локације.
Ипак, донације су биле мање-више довољне да издржавају самог гуруа и његов мали тим. Али његов веома строги финансијски директор је пажљиво пратио трошкове. Вођа је, напротив, био склон да периодично организује корпоративне догађаје са тим-билдингом. Због тога је имао тињајући сукоб са финансијским директором – овај други је веровао да је боље уложити приход у промоцију него га трошити на „тим-билдинг“, који се често претварао у пријатељске пијанке. И тако, након још једног пијанчења, директор је одлучио да предузме екстремну меру – предао је вођу тима полицији како би га некако научили лекцији о унутрашњој дисциплини.
Међутим, они су се према њему понашали неочекивано сурово – толико да је преминуо. Након тога, тим је, разумљиво, био на ивици потпуног колапса, али га је спасило неколико људи. Један, који је дошао из туристичког бизниса, почео је да гради глобалну франшизу, која се испоставила толико успешном да и даље сасвим добро функционише. А други, са фискално-бирократским бекграундом, пажљиво су документовали сачувана сећања на његове тренинге и од свега тога направили књигу, која се зове Нови завет.

Реакција публике била је, како се то обично каже, незаборавна. Иако сам им саопштио само најпознатије ствари њиховим свакодневним језиком.

(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)