Александар Стојановић: Резолуција о Сребреници – зашто сада?

Резолуција о Сребреници, која ће се наћи пред Генералном скупштином Уједињених нација, спонзорисана је од стране више земаља, али свакако да су најважније Њемачка и САД.

О лицемјерству ове двије земље, са још неколико њих (Конго, прије свега), речено је довољно. И свако понављање је вјероватно сувишно јер ова резолуција од почетка није ни правне ни моралне природе, већ искључиво политичке.

Свако озбиљан свјестан је колико ће један овакав политички акт оставити посљедице на Балкан – прије свега на помирење народа – али и обесмислити правно поимање геноцида. У прилог томе говори и чињеница да су најозбиљнији јеврејски стручњаци дигли глас против резолуције.

Међутим, поставља се питање због чега сада и оволико агресивно велике силе желе да се усвоји резолуција о Сребреници. Не, одговор није мржња према Србима или љубав према Бошњацима. Ова резолуција има велику геополитичку тежину за те силе.

Геополитички интерес

Наиме, јасно је да се у свијету одвија већи, и много озбиљнији, сукоб који ће имати посљедице по питању нових преслагивања свијета. Мали су ту, по обичају, само средство за поткусуривање.

Једна од основних теза које Русија понавља, када говори о интервенцији у Украјини, јесте чињеница да је међународно право први пут прекршено нелегалним бомбардовањем СР Југославије и уласком НАТО трупа на Косово и Метохију. И то је потпуно тачно. Са друге стране, САД и њихови савезници (Запад) тврде да је до интервенције дошло како би се спријечио „нови геноцид” и „зауставио Милошевић”, иако та прича пада у воду пред оним што је реалност.

У том тренутку не постоји ниједна пресуда којом би се Сребреница окарактерисала као геноцид, а све и да постоји – то није довољно да се крене у интервенцију на суверену земљу. Не без сагласности Уједињених нација – које су грубо заобиђене. Овом резолуцијом Запад себи даје алиби. Добија накнадну сагласност за интервенцију и оправдање за бомбардовање.

Како? У случају преговора, када би Русија потегла горепоменути аргумент у вези с интервенцијом у Украјини, САД би могле рећи да је „УН утврдио да се у Сребреници десио геноцид и да су имали морално право да спријече нови геноцид на Косову и Метохији, док Русија нема потврду УН по питању Доњецка”.

Сва суштина лежи у томе да се оваквом резолуцијом оперу империјалистичке и једностране акције САД и њихових партнера, под изговором бриге за мале. А Бошњаци су идеална монета за поткусуривање, јер другог до приче о геноциду и немају.

Деградирање геноцида

Резолуција је необавезујућа и политичких посљедица по Републику Српску и Србију неће бити. Уосталом, Срби су дужни поштовати ту резолуцију онолико колико други поштују Резолуцију 1244 Савјета безбједности (која је обавезујућа!). Али, нажалост, посљедице тих геополитичких игара могле би бити катастрофалне јер се на овај начин деградира појам геноцида и долазимо у опасност да се сваки злочин назове геноцидом.

Звучи гротескно када Мунира Субашић или Емир Суљагић стављају у исту раван оно што се десило у Сребреници и Холокауст. То изједначавање, праћено срамотним увећавањем бројa жртава (Мунира Субашић је рекла у УН да је страдала 10.701 особа) – гурање је прста у око Јеврејима, али и Србима и Ромима. И управо зато најистакнутији стручњаци за питање геноцида из Израела су реаговали. Исто је учинио и амбасадор Израела у Србији.

И када питате било кога од Бошњака шта кажу на то, кажу “да их не занимају политички ставови”. Зашто се онда залажу за политичку резолуцију? Ако им је циљ да се ода почаст жртвама и утврди истина, онда би Мунири Субашић бар скренули пажњу да не увећава број жртава, а Емиру Суљагићу да не представља оца као жртву Сребренице.

Било како било, након резолуције неће се ништа десити. Само ће се додатно отежати могућност помирења народа, а Запад ће добити изговор за своје обрачуне с Русијом.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: banjaluka.net

Насловна фотографија: Wikimedia/Adam Jones, Ph.D., CC BY-SA 3.0