Александар Проханов: УОЧИ НОВОГ ПОХОДА НА ИСТОК

Европа се спрема за рат са Русијом. Почетак ратних дејстава заказан је за 2030. годину. Брује монтажне траке европских војних фабрика, а конструкторски бирои и истраживачки центри развијају најновије системе наоружања. Русија се, још једном, као и у прошлости, проглашава за демона из пакла. И као и раније, у средњовековним католичким временима, или у мистичним лабораторијама Хитлеровог „Аненербеа“, Русија је проглашена сметњом целом човечанству, царством зла, у коме су концентрисане све најстрашније сатанске силе које су отпале од Бога.

Русофобија – то није феномен историјски, ни књижевни, ни расни. Русофобија објашњава Русију као страшну епидемију која мучи човечанство од стварања света. Борба против Русије је наводно угодна Богу, угодна човечанству, угодна водама и земљишту, цвећу и звездама. Русофобија је плод европске религиозне и филозофске мисли, која делује вековима, без престанка, модернизујући ову теорију сваки пут уочи новог похода против Русије.

Ти походи су се завршавали поразом. Европа је, пуном снагом својих милионских војски, нападала на Русију, пробивши у њој страшну рупу, стизала скоро до Урала, а онда се, окрвављена и рањена, котрљала назад, одвлачила у своје европско скровиште да тамо легне, лиже ране и поново изпузи, осуђена да понови страшни поход својих претходника.

Европски поход на Исток, упркос свим страшним поразима, носи тајну – Тајну Безакоња. Ова тајна је довела Ливонски ред до Русије и уништила га на леду Чудског језера. Ова тајна је привукла овде реитере Стефана Баторија и разбила пољску војску код зидина Смоленска и Пскова. Ова тајна је привукла на московски престо пољског принца Владислава, чије су трупе у паници побегле из Кремља. Ова тајна је довела Наполеонову милионску војску до Москве и прогутала је у запаљеном граду. Ова страшна тајна, украшена крстовима и свастикама на оклопу немачких тенкова, довела је Паулусову Шесту армију до Стаљинграда и подлегла смрти у руским снеговима. Где ће сад кренути европски војник? Шта Русија треба да ради данас, пошто јој је већ објављен рат?

Совјетски Савез, ратујући против Хитлера, ратовао је против Европе. Фашистичка армада која се устремила на Совјетски Савез укључивала је шпанске дивизије, италијанске војне јединице, чехословачке тенкове и топове, румунске пукове, целу нордијску Европу, „зеленооке Финце“ – цео континент, огрнут немачким униформама, марширао је да убија Русе. Совјетски Савез, изгубивши скоро тридесет милиона мртвих, одлучио је да једном за свагда оконча „Drang nach Osten“. У најагресивнијим пруским земљама Немачке створио је Немачку Демократску Републику, пријатељску СССР-у. На својим западним границама окупио је блок – читаво сазвежђе држава пријатељских према Совјетском Савезу: Пољску, Мађарску, Бугарску, Чехословачку, Југославију, Румунију – био је то моћан геополитички кордон, преко којег нису могли да продру ни Бундесвер ни амерички маринци. Била је то конфигурација вечног мира у Европи, коју су на Јалти осмислила три гиганта.

Запад није напао Совјетски Савез тенковским армадама НАТО-а или америчким маринцима, нити је бацио атомску бомбу на Москву. Запад је стигао у Совјетски Савез на нежним шапама перестројке. На Совјетски Савез је бачена бомба монструозне разорне моћи: Горбачов. Европа се настанила у уму Горбачова, тог празног, бесмисленог, лукавог човека, брбљајућег као целулоидни папагај. Он је био заражен „новим размишљањем“, концептом „Европа је наш заједнички дом“, захваљујући којем је Горбачов предао својим непријатељима чудесну творевину звану Источна Немачка. Уништио је безбедносни кордон познат као Варшавски пакт, омогућивши гарнизонима НАТО-а да стигну до предграђа Лењинграда, Пскова, Смоленска и Брјанска. Са ових линија, 2030. године, Европа ће покренути напад на Русију. Са ових граница, страдајући од смртних рана, проливајући праведну крв, Русија ће поново потиснути ове западне гарнизоне назад – тамо, у престонице Европе које се диме нуклеарним испарењима, где Ајфелова кула лежи попут безобличног гвозденог ингота, и растопљено камење Колосеума – то „свето камење Европе“. Келнска катедрала, која се винула ка небу, претворена је у монструозну јаму која се протеже ка средишту Земље, а Вестминстерска опатија ће личити на четврти блок Чернобиља.

Русија се спрема за овај рат, јер познаје Тајну Безакоња. У Украјини Русија, борећи се за свако брдо, сваку удубину, свако село, сваки град, помера линију са које ће НАТО покренути напад на Русију. Русија лансира подморнице класе Бореј, и сваки руски наутилус одлаже избијање рата са Европом. Руски научници раде даноноћно како би створили јединствено оружје способно да спали непријатеља разорним превентивним ударом. Дипломате које путују у Индију, Кину, афричке земље и Бразил траже савезнике за Русију у претећим годинама које долазе. Русија има горко, страшно искуство рата са Европом, искуство својих победа и својих илузија, искуство својих заблуда и прозрења.

Слабу тачку у одбрани Русије представља њена свест, јер се у њу једном, во времја оно, уселила Европа. То је извор духовних и интелектуалних превирања, недостатка самопоуздања који води до обожавања непријатеља. Руска свест је још увек заражена Европом. Русија је збацила европски јарам успостављен након катастрофе 1991. године. Јарам се повукао, остављајући за собом мноштво ружних скелета који су донедавно били носиоци европских значења у култури, књижевности, филозофији и политици.

Јарам сад жели да се врати. Ратује у позадини, слаби руски контранапад и оснива подземне ћелије на територији коју је напустио. Обнова руске самосвести у овој новој историјској ери јесте задатак ништа мање важан од изградње нових „Орешника“ и „Буревестника“. Објаснићемо кретање руске историје ка блиставом, божанском идеалу. Објаснићемо све наше поступке, чак и најмањи и најобичнији, као вољу Русије у њеном историјском успону од великих превирања до величине, од руског пакла до руског раја, До бесмртности.

(Телеграм канал А. Проханова; превео Ж. Никчевић)