Александар Проханов: СИМФОНИЈА РУСКИХ СФЕРА

Петар Иљич Чајковски је живео у Клину, усред дивне природе, и могао је да посматра циклус годишњих доба. Рађање снега, опадање лишћа, отопљене потоке, ливадско цвеће, ледене дијамантске звезде, мајско јутарње свитање, завијање ветра у оџаку, певање славуја у жбуну јоргована. Ове земаљске промене он је изразио у музици. „Годишња доба“ су плод ротације Земље, кад се планета окреће према сунцу час на једну, час на другу страну, кад земљина оса мења свој положај у односу на соларни центар. Музика коју је компоновао Чајковски је космичка, то је музика небеских сфера. Она је руско одгонетање универзалних закона који управљају јатима земаљских птица и кружењем галаксија.

Учење под називом „Симфонија Пете империје“ говори о тајанственој синусоиди руске историје, дуж које се креће руска царска држава, час узлетајући у невиђене чудесне висине, достижући процват и моћ, час се претурајући у понор и нестајући без трага, да никад више не изникне. Али чудесним силама, руским чудом, држава се поново рађа и у новој империји поново достиже невиђене висине и процват. У овом кретању од моћи и цветања до пада и силаска у гроб, руска историја понавља земаљски пут Христов и у суштини је васкршња.

Шта ако се у данашњој Русији нађе композитор који ће написати симфонију руских империја? Од прве – Кијево-Новгородске, где је бајковитост и лепота руског паганства, светлоносни успон православља, Свети Владимир и Јарослав Мудри, „Руска истина“ и „Повест о походу Игоровом“. А онда топот монголске коњице, ватра, батине и тама, пад у провалију, у немост, у тишину.

И опет моћан успон – Московско царство, друга руска империја Ивана Васиљевича Грозног, пружена до Тихог океана. У њој, Казањски поход, кретање Јермака иза Урала, изградња храма Василија Василија – лик руског раја. И у овом царству – битке, погубљења, опричнина, крвави метеж у који су канула, потопљена, сва велика државна достигнућа.

И трећа империја – Романових, са великим Петербургом, са тутњавом Петрових бубњева, са божанственим Златним и Сребрним веком, са јунацима Бородина и Севастопоља. И са тужном измаглицом која се спустила на царство на станици Дно. Музика ће пронаћи акорде који преносе пуцње из револвера у подруму Ипатијевске куће.

И четврта – црвена стаљинска империја, у свом грандиозном, невиђеном успону. Са вихорима буђоновске коњице, грандиозним грађевинским подухватима, огњеним мистичним ратом са његовим светим парадама 1941. и 1945. године, са космосом, када се сан људи о космичкој правди, о споју земаљске и небеске истине чинио тако блиским, тако могућим. И метеж перестројке, хаос, какофонија пропасти. И опет тама, пад у бездан. После тога – о, велико и несхватљиво чудо! – почиње рађање данашње – пете, Путинове империје, са одољевањем у чеченским ратовима, повратком црвеног знамења Победе у наше животе, са препородом великих фабрика и манастира, са неупоредивим чудотворним Кримом, са устанком Донбаса, уз тутњаву и рат наше младе и смеле Русије против монструозне громаде демонског Запада.

Где ће се наћи такав композитор који, попут Мусоргског, може да напише „Како је било у Казању граду“? Или, као Глинка, да пева „Слава ти, слава, руски народе!“? Или, попут Шостаковича, да сазда сопствену симфонију о великој борби између светлости и таме? Или, као Свиридов, најделикатнији зналац народних песама и класике, да нам подари потресно „Време, напред!“?

Таква симфонија је доказ и плод зрелости државе, њен амблем, њено музичко оличења, објашњење данашњег стања као наставка непрекидне Васкршње недеље, у којој не престаје руско плодоношење.

Симфонија руских империја, изражена музиком небеских сфера, употпуњује Путинов „Велики стил“. То је „Бесмртни пук“, то је концерт Гергијева на рушевинама Палмире, то је Кримски мост са својим снежнобелим крилатим луковима, који подсећају на анђела Херсонеса. И у наставку ова три симбола – четврти – симфонија руских империја.

Колико год ова царства била земаљска, у каквим год мукама и страдањима била рођена, она су праобраз Царства Небеског, коме је тежио Руски Сан – сан руског народа у свим великим периодима његовог земаљског и небеска дела.

(zavtra.ru; превео Ж. Никчевић)

?>