Александар Проханов: ПОГЛЕДАЈТЕ ЊИХОВА ЛИЦА!

Рат у Украјини је ужасан, мистериозан, застрашујући. Он није онакав каквим се представља. То се не може разумети слушајући званичне извештаје или размишљања стручњака са високим челом у ТВ емисијама. У њему има много застрашујућег, одбојног. Неки родољуби који су сањали о руској освети после слома 1991. године, о руском контранападу, сад су згрожени, чупају косу, гунђају, јадикују. Не свиђа им се начин на који се води овај рат, не свиђа им се начин на који се о њему извештава, не свиђа им се колико је контрадикторна политика наше ратујуће државе.

Али – зар нису они сањали о руској величини? Зар нису величали сунце Крима, које је изашло, као чудо, позивајући све нас да уживамо на кримским плажама? Зашто их је сад, кад је Русија натмурено, моћно и страшно кренула у контранапад, кидајући прслук, одмотавајући крваве завоје, зашто их је лице ове нападачке Русије толико уплашило и разбеснело? Лако је било 1991. године разбити и уништити величанствени дом совјетске државе. Тешко је сад градити, камен по камен, згажену руску величину.

Русија је тенк са две куле, усмерене топовима на исток и запад. Либерали су 1991. године с тог тенка скинули мотор, нишане, даљиномере, навигационе системе и претворили га у био-тоалет, у сандук својих гнусних забава и демонских свечаности, и сваки пут доживљавали садистичко задовољство, морално скрнавећи тенк руске величине.

Сад је тај тенк однесен из западних дворишта, опран, очишћен, на Уралвагонзаводу је у њега убачен нови моћан мотор, опремљен ласерским нишанима, даљиномерима, системима космичке везе и упућен у руски контранапад. И сва прљавштина, слуз и зли духови потекоше канализацијом на Запад да тамо изливају огромну смрдљиву локву прекривену лепљивом ружичастом опном која се одједном појављује на стрвини. И у тој опни се копрцају, плутају од мржње, попут трулих мехура, либерали који су побегли из земље. А међу њима је и Александар Невзоров, тај вечити дезертер који трчи од рова до рова, одвратан самом себи. Створили су заједницу у којој су прихватљиви „Руси са добрим лицима“.

Погледајте лице Гарија Каспарова, лице Гелмана, лице Пономарјова или тог Невзорова. Та лица изједају пороци, прекривена су мртвачким мрљама, испупчена брадавицама и болесним израслинама. Мржња према Русији учинила их је наказама. Тако изгледају лешеви након ексхумације.

А како је величанствено, пуно божанске чистоте, лице Дарје Дугине! Како моћно лепо чело има руски мислилац Александар Дугин. Како крваре ране Захара Прилепина, задобијене у борби. А роман који пише између једне и друге операције крвљу је исписан. Како неустрашиво сија исечено фрагментима „Хајмерса“ исечено лице Александра Бородаја, који је поново јурнуо у битку, чим су се завоји мало осушили.

(Телеграм канал А. Проханова; превео Ж. Никчевић)