Александар Проханов: КАДА ОРЕШНИК ПАДНЕ НА ЗЕМЉУ…
Адам и Ева, бесмртници који су живели у рају, сагрешили су пред Господом, били лишени бесмртности и протерани из раја. Отеравши их, Господ је рекао: „Освојите своју бесмртност“. Од тада, цела историја човечанства је жеља за стицањем бесмртности.
Руске трупе у Донбасу заузеле су Часов Јар. И сад ће руска застава, прострељена, надимљена, са откинутим ресама, подигнута над Часовим Јаром, постати реликвија десантних трупа.
Председник Трамп плаши Русију ултиматумом – апсурдним, који попут дубокоморске рибе израња из дубина америчке историје, која је сама по себи брутални ултиматум постављен човечанству.
Јеврејска фашисткиња Дина Рубина предлаже растварање преживелих беба и жена из Газе у хлороводоничној киселини и позива своје саплеменике да се диве како тела Палестинаца шиште и претварају се у пару. Активисто за људска права Александре Брод, зар се ниси уморио потрагом за руским антисемитима? Осуди Дину Рубину.
Руска поља почињу да обрастају леском. Руско шумарство је започело масовно гајење овог непретенциозног жбуна. Када орешник падне на земљу, формира се рупа дубока три километра и широка један и по километар.
У Москви се одржава изложба великог уметника Александра Дејнеке. У својим сликама он је открио мистичну суштину совјетске идеје – стварање бесмртног човечанства. Сликао је сунчане људе, прозрачне за светлост. Његови лепи младићи и девојке прожети су сунцем. Златни су, попут ћилибара. Сваки од њих је – светило. Сликао је људе који су се решили таме, тежине, грехова, мртве материје и стекли бестежинско стање, научили да лете. Сликао је тркаче који су ношени преко препрека, не желећи да додирну тло. Сликао је скакаче који су савладавали огромне висине. Сликао је рониоце који су се бацали са скакаоница не у воду, већ у небо, ка птицама. Сликао је падобранце у лету. Сликао је сунчано совјетско човечанство, које се у временима невоље претвара у моћан ударац севастопољских маринаца, који обарају црне есесовце не гранатама, не рафалима из митраљеза, већ својом сунчаном, светлом енергијом. Дејнека је уметник бесмртности.
Мој роман „Лемнер“, инспирисан Пригожиновим пучем, објавила је издавачка кућа АСТ.
Наставља се потрага за бесмртношћу.
Одржала се још једна затворена забава. Полуголе певачице трљале су се једна о другу задњицама. Ескортне проститутки пливале су голе у базену по хиру својих муштерија. Рибарски магнат, до колена у црном кавијару, пио је у славу Русије. Ружичасти шампањац, флаша за десет хиљада долара, сливао се низ дубоке деколтее лепих дама. Представница шоу бизниса и модна блогерка играле су вештичји плес, само у чарапама. Било је ту политичара, банкара, бизнисмена, стилиста, примећен је и ТВ водитељ, а погледу није измицала ни поборница традиционалних вредности. Врата банкет сале су се отворила, и ушла су инвалидска колица са бљеском металних жбица, а у њима – безноги, безруки хероји Донбаса. Притискали су ручице својих колица и забијали их у банкет столове, превртали канте кавијара, разбијали боце француског шампањца у парампарчад, терали из сале куртизане, содомите, племићке лопове и сладокусне ласкавце.
За колицима, у салу је полако улазио „Солнцепек“, шкрипећи шинама, усмеравајући своје усијане цеви на вриштећу сатанску гомилу.
Русија, обливајући се сузама и крвљу, подижући победничке заставе, појући победничке химне, креће ка бесмртности.
(dzen.ru; превео Ж. Никчевић)
