Александар Проханов: БОГОЛИКИ И РАКООБРАЗНИ
Видео сам риболовца како, обмотавајући мокро клизаво уже око песнице, извлачи из реке комад устајалог меса који је бацио тамо дан раније. Комад израња из воде, а на њему у тешким, црним гроздовима висе ракови. Зграбили су га канџама, притиснули реповима, мрдају брковима и прождиру устајало месо. У лименој канти на ватри кључа вода. Рибар откида ракове од меса, они се отимају, гребу канџама. Баца их у кључалу воду, а они од црних постају црвени, варећи се у мехурићима.
Тако су и неки чиновници зарили канџе у благајну, откидају, краду, пљачкају незасито, похлепно. Гувернери, градоначелници, генерали, министри – цела незасита гомила. Хватају их за руке, лове их, кажњавају, конфискују им имања, замрзавају им рачуне, шаљу их у затвор, али се лоповлук наставља – свирепо, безумно, супротно здравом смислу, осуђено на пропаст. Број хапшења и самоубистава који су се догодили у последње време даје наду да држава озбиљно схвата корупцију и да гради фабрику за прераду друштвеног отпада.
Народ тешко живи, саставља крај с крајем, бори се за копејку, бори се до смрти у рововима, ради до несвести у фабрикама одбрамбене опреме, узима рубљу из породичног буџета и доприноси фронту. Својим тешко зарађеним новцем купује шлемове и панцире за своје синове који ратују. А лопови гутају народно богатство – гутају Русију. А у Русији још увек нема аутопута Москва-Казањ, нема лекова у регионалним градовима и сеоским домовима здравља.
Данашња елита је рођена из тржишта, из монструозног Черкизона који је настао након распада Совјетског Савеза, а небројено богатство које је народ акумулирао током седамдесет година напорног рада украдено је на универзалном тржишту. Та елита није стекла моћ у биткама. Нису је одгајиле револуционарне барикаде. Није се трудила у зноју лица свог, као што су то чинили руски трговци-старообредници. Та елита је грабила, трпала у џепове, продавала иностранству у бесцење, у замену за стечену власт. Та елита носи првородни грех издаје. Њено касно покајање данас не искупљује предачке пороке. Обнова елита је хитан задатак за државу, која с правом полаже наде у генерацију нових војника на фронту који за земљу дају најдрагоценије – своје животе.
Величанствени млади генерали, који вештим победоносним јуришима пробијају украјинску одбрану. Сјајни директори и конструктори одбрамбених погона који су успели да оживе уништену производњу, стварајући непревазиђене руске тенкове, авионе и подморнице. Величанствени дипломати који кидају загушљиве обруче економских блокада, проналазећи пријатеље Русије на свим континентима. Дивни руски уметници, глумци, писци, који стварају нову патриотску уметност, у којој су лепота и љубав према домовини синоними. Благословени епископи и свештеници, који граде рајске вртове у својим епархијама и парохијама, не дајући парохијанима, исцрпљеним невољама, да клону духом.
Држава је највиша вредност народа који је познавао горка, сузна времена кад се држава распадала, а народ постајао плен немилосрдних странаца и домаћих издајника.
Монархисти, зар вам није досадило да из године у годину, рутински, износите Лењина из Маузолеја? Либерали, зар вам није доста каљања Стаљиновог имена катраном? Катрана ће ускоро понестати, али име и даље сија. Нека мртви сахрањују мртве, нека се они који се осврћу назад претворе у стубове соли. Русија данас има огромне војне, економске и идеолошке задатке.
Руска историја се састоји од блиставих успона и страшних падова, од божанских импулса ка величини и обрушавања у паклене дубине великих потреса. Руска историја је низ смрти и васкрсења, праћених смрћу изнова и изнова пасхалним васкрсењем. Смисао руске историје, смисао великих руских трудова и ревности – да васкрсење никад више не буде замењено смрћу, да ово васкрсење постане бесмртност. Да би се руске победе, повезане са руским покоравањем смрти, сјединиле у једној блиставој победи – победи над победама. И та блистава победа, та долазећа неизбежна руска бесмртност, открила би се народу као највиши смисао, објашњавајући његову појаву у историји.
