АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: Шпијунски НАТО удар на Србију

Најновија „шпијунска афера“ представља јасну провокацију која има за циљ кварење руско-српских односа и приближавање Србије НАТО-у

Пoпут дечака из Езопове басне који је више пута дизао лажну узбуну да је вук напао његово стадо, делови опозиције – конкретно Бореновић, Шаровић, Мектић, између осталих – у Републици Српској су на вест о томе да је, усвајањем тзв. Програма реформи БиХ, постигнут договор о формирању власти на нивоу БиХ, поново хорски узвикнули да је, заправо, реч о капитулацији која отвара пут ка НАТО чланству.

Мектић је чак ликовао како је „изузетно симптоматично“ што се по том питању још није огласила Амбасада Русије у БиХ, и додао: „Ово на шта је Додик пристао како би се дочепао власти у Сарајеву је класична издаја Републике Српске, а Руси добро знају да је јучерашњим потезом Додик погазио и оно што је њима обећао, а то је да Република Српска и БиХ неће ући у НАТО“.

ДОДИКОВА „ИЗДАЈА“
На Мектићеву несрећу, мање од 24 часа касније огласио се сам руски амбасадор у БиХ, Петар Иванцов, и разјаснио да потписани споразум „није АНП“ и „није никако повезан са МАП-ом“. Штавише, истакао је да „документ одражава чињеницу да нема унутрашњег јединства у БиХ у вези са чланством у НАТО“, што у преводу – да би понављачи лакше разумели – значи да је уважена чињеница да се Република Српска противи чланству у алијанси за коју је француски председник недавно утврдио да је у стању „мождане смрти“.

Е, сад, може бити да Мектић сматра себе већим Русом од Руса – што би било чудно, с обзиром на то колико их је често опањкавао управо код тог истог НАТО-а који му се упорно привиђа, ваљда зато што га и сам прижељкује – па себи даје за право да у њихово име тумачи документе, али то ће морати да са меродавнима расправи у Москви, Санкт Петербургу или Сочију, ако га пут икад нанесе у том правцу.

У сваком случају, мада поменути документ који је усвојен у Председништву БиХ 19. новембра 2019. до писања овог чланка (20. новембра 2019) још увек није обнародован, после изјаве руског амбасадора може се са сигурношћу закључити да документ не представља оно што опозиција у Српској тврди. Ако су поменути опозиционари били искрени у свом јавном негодовању због Додикове „издаје“, било би логично да сад јавно одахну и изјаве да им је драго што нису били у праву, и да им је лакнуло када су чули речи руског амбасадора. Нажалост, извеснији је долазак Годоа него да се овако нешто деси. Сузе о издаји и наводном паду Српске у канџе НАТО-а биле су, очигледно, крокодилске.

Наравно, опуштања нема и не сме бити. Једна црта коју политички Запад оличен у НАТО-у поседује, која је достојна дивљења, је та да се они који воде игру никад не предају. Повлачења су им тактичка, компромиси изнуђени, што чврстином противника, што неповољним околностима. Сутра је већ нови дан за прилагођавање стратегије и тактика за увлачење БиХ у чланство Северноатлантске алијансе. А, што да не – и Србије.

ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈA СРБИЈЕ
У том кључу се може посматрати и најновија тзв. шпијунска афера у Србији, где је руски обавештајац снимљен како наводно даје мито „српском агенту – високо позиционираном службенику”. Ово је, путем „кооперативних“ медија, укључујући и државне, муњевитом брзином претворено у прворазредну аферу, због које заседа и Савет за националну безбедност Србије. Ово упркос чињеници да је Политика прилично брзо објавила вест да је контроверзни снимак стар неколико година, и да на њему није никакав српски обавештајац, већ цивил који је „највероватније трговао пословним подацима“.

Ово је, без сумње, удар елемената НАТО структура на државу Србију и покушај њене дестабилизације. Највероватније је непосредни окидач била последња заједничка војна вежба са Русијом, за чије потребе је руски ПВО систем С-400 изненада освануо у Србији, изазивајући констернацију кључних НАТО центара. Довољно је само видети ко је првобитно објавио сензационални видео да знамо с ким имамо посла. Реч је о бугарском новинару Христу Грозеву, иначе сараднику британског портала Белингкет, специјализованог за ширење анти-руске и про-НАТО пропаганде, између осталог и лажи о руском учешћу у рушењу малезијског авиона изнад Украјине 2014, и наводном тровању Сергеја Скрипаља и његове ћерке у Енглеској 2018. године.

Оснивач Белингкета, Елиот Хигинс, иначе вишегодишњи сарадник Атлантског савета – „тинк тенка тесно повезаног са НАТО пактом – претходно се „прославио“ као блогер који је „раскринкао“ наводну употребу хемијског оружја од стране сиријске војске у Гути 2013, што је требало да послужи као окидач за америчку војну интервенцију у тој земљи. Касније је Хигинсово извештавање разобличио, између осталих, познати амерички истраживачки новинар Симор Херш, као и група научника са Масачусетског института за технологију, један од којих је јавно рекао да Хигинс „нема појма о чему прича”.

Већ оволико је довољно да се дође до потребних закључака – на првом месту да је актуелна „шпијунска афера” у Србији потекла из НАТО-центара у циљу дестабилизације Србије, кварења руско-српских односа и урушавања српске војне неутралности коју Русија активно подржава, што би се неминовно одразило и на Српску. А чим је умешан Белингкет – а индикативно је да овај детаљ скоро сви медији у Србији елегантно заобилазе – то значи да је посреди не само дезинформација, већ и провокација с циљем изазивања реакције која би затим требало да омогући додатну ескалацију, односно још јачи притисак на Србију да се приклони НАТО-у и удаљи од Русије (и Кине).

Додик, дакле, тренутно одолева притисцима да се Српска милом или силом преко БиХ увуче у НАТО. Међутим, то би постало много теже ако би се позиција Србије и њене војне неутралности урушила. Зато се, као и увек, догађаји у Бањалуци и Београду морају посматрати као целина и на њих реаговати координисано. А дезинформације, с обе стране Дрине, морају се на сваком кораку раскринкавати.

 

Насловна фотографија: Снимак екрана/Јутјуб

 

Извор Све о Српској