Александар Павић: Не треба да будемо у толикој дефанзиви око Косова и Метохије

Има ли доброг објашњења за дипломатску дефанзиву највиших званичника Србије откако се десила најновија српска погибија код манастира Бањска 24. септембра? Зашто главна тема свих наших званичника и медија није терор који се над Србима непрекидно спроводи по целој територији наше окупиране јужне покрајине, а поготово на њеном северу, уз очигледан благослов колективног Запада?

Званични Београд се већ данима правда разним западним представницима што се “дрзнуо” да распореди војску на сопственој територији, дуж унутрашње административне границе. Уз уверавања да ће та иста војска бити повучена или бројчано смањена – што је на крају и испуњено.

Друго, уместо да још једна важна тема коју српска страна намеће буду наоружани бандити у униформама “косовске” полиције који стално вршљају по територији која је интегрални део Србије под привременом међународном управом, тема која је од Запада наметнута званичном Београду је ко је одговоран за слање 30-ак људи у Бањску и да ли ће њихов вођа, Милан Радоичић, кривично одговарати за то, па чак и да ли ће бити изручен терористичким “институцијама” Приштине.

У инквизицију се укључио и сада већ неизбежни “Крис” Хил, који властима Србије поручује да “морамо открити шта се десило, ко је био укључен, мора одговорност да се пронађе и да обезбедимо да се то не понови – да се оваква и трагична и опасна ситуација не понови”.

Наравно, као што и доликује империјалним намесницима и сличним “високим представницима”, он већ унапред даје свој суд о том догађају, што заправо представља упутство правосуђу Србије како треба да поступи и у ком правцу да води истрагу:

“На Београду је да одради озбиљну истрагу и открије о чему се ту радило – сигурно не о миру и стабилности за Србију, нити је то на било који начин помогло Србији и Србима на Косову… Видео сам изјаву Радоичића и не разумем како ико може мислити да је добро за Србију да се упусти у овакве активности – морамо открити шта се десило, ко је био укључен, мора одговорност да се пронађе и да обезбедимо да се то не понови – да се оваква и трагична и опасна ситуација не понови”.

Нажалост, као и до сада, на овако грубо и безобзирно мешање неког западног амбасадора у наше унутрашње ствари нема адекватне реакције званичних органа Србије.

Немачка ратнохушкачка електрична веверица Аналена Бербок из Тиране оцењује догађај у Бањској као “подмукле нападе терористичке банде на косовску полицију”. Плус тврди да је размештање наше војске дуж наше интерне административне линије “провокација Београда”.

Шеф дипломатије Србије се са Бербок састаје истог дана и каже да је састанак био “тежак али коректан”. С правом указује на двоструке стандарде, користећи пример арбанашког терористичког напада у Македонији 2015. у којем је убијено осам македонских полицајаца, а којег нико са Запада није тим епитетом означио. Међутим, и много оштрији одговор наше стране не би био нимало неоправдан.

Сигуран сам да не говорим само у своје име када кажем да сматрам да Србија нема ни за шта да се правда, а по најмање представницима земаља које су учествовале у НАТО агресији на нашу земљу и које су бесправно и цинично признале лажну државу Косово. Мислим да је до сада било и превише дефанзиве и правдања, који нам суштински нису донели ништа. Напротив – такав приступ према Западу се до сада увек показивао контрапродуктивним. Јер они сваку помирљивост и сваки покушај стварне или привидне конструктивности тумаче искључиво као знакове слабости и подстрек за још јаче притиске и још безочније уцене. Није ли и сам председник Србије на недавном гостовању у “Ћирилици” признао да је био превише наиван у својим преговорима са Западом?

За сваку палу, повређену, застрашену или безаконо ухапшену српску главу на Косову и Метохији од доласка “мировних” снага на Косово и Метохију под вођством НАТО пакта, одговорне су најпре западне силе, које не испуњавају мандат Кфора и ЕУЛЕКС-а и спроводе политику апсолутне некажњивости према сецесионистичким властима у Приштини. Наше власти, медији и дипломатија би то непрекидно требало да понављају, сваким могућим поводом. Доказног материјала за то имамо и на претек.

Истина је да се за акцију око Бањске нема шта похвално изрећи са наше стране… Али не зато што је она представљала некакву “агресију” на западну нарко-терористичку творевину или некакав “тероризам”. Не, њу треба осудити са српске стране зато што је, споља гледајући, била аматерска, без икаквих изгледа за успех, и довела учеснике у животну опасност. Плус је додатно отежала међународни положај Србије. Чак и ако су у њеној позадини стајали најчистији пориви, попут гнева и фрустрације над све безнадежнијим положајем Срба на северу изложених Куртијевом терору, ово није био начин да се ишта од тога исправи. Напротив.

Србија има дужност да интервенише – али на професионалан начин достојан наше војничке традиције.

Дакле немамо никаквог разлога да се правдамо фактичким окупаторима најважнијег дела наше земље. Е, сад, ту би могла да се направи једна мала ограда… Ако се купује време док нам ирански авиони не донесу довољно онога што нам је потребно – то је већ нешто сасвим друго. Али чак и да је тако, Додик показује да је, чак и из привидно инфериорног положаја, могуће водити чврсту и достојанствену политику према Западу, са много мање ресурса него што их има Србија.

(РТ Балкан, 07.10.2023)