Александар Павић: Клинтон, ЦИА и балканска лудачка кошуља

„Па ко то плаћа? Ручак на води, вече у опери…?“

„ЦИА снајка, ЦИА. Упропастили су пола света.“

Антологијски дијалог Ђуре и Данице Чворовић из „Балканског шпијуна“ је дуго година коришћен као карикатурални приказ „назадности“ свих „теоретичара завере“ који иза свега, или већине ствари које се дешавају у свету виде „зли Запад“.

И све док је Колективни запад имао водећу улогу у свету на пољима животног стандарда, уређености друштва, културног утицаја и војне моћи – карикатура је била малтене неприкосновена.

„Знало се“ где живи „сав нормалан свет“ и да је циљ остатка планете да му се прикључи или да га бар што успешније опонаша. А чак и кад би најпознатија обавештајна служба „светионика демократије“ била ухваћена у спровођењу неке субверзивне делатности – то би опет било лако тумачити њеном суштински добронамерном жељом да погура мету своје активности ка том „најбољем од свих могућих светова“ – тзв. либералној демократији на челу са Сједињеним Америчким Државама.

Али као што је Игор Ивановић написао у свом сада већ класичном тексту „Илија Чворовић – први српски антиглобалиста“:

„У међувремену многе ствари су се промениле у нашим животима. Илија Чворовић данас звучи мање параноично, понекад чак и као случајни пророк. Тако је фамозна Винча постала Ирак, где је хистерија ’оружја за масовно уништење’ достигла највише домете апсурда. Ко се последњи смеје, најслађе се смеје – каже наша народна пословица. А ми смо се супериорно подсмевали Илији Чворовићу када је говорио: ’Јел` случајно што је Валенса добио Нобелову награду и што је Папа ем странац, ем Пољак?’ Можда смо били наивни к’о Даница и нисмо схватили да ’у свету шпијуна постоји златно правило: све је супротно од онога што изгледа да јесте’! Или нисмо на време схватили да је Илија Чворовић први српски антиглобалиста!“

Недавно објављена књига америчког новинара Џеремија Кузмарова: „Ратни хушкач: како је Клинтонова злоћудна спољна политика трасирала пут од Буша другог до Бајдена“ такође би могла да буде од користи у додатном разбијању хладноратовских шаблона о „добром“ Западу, у чију беневолентност могу да сумњају само злонамерни или, наравно, „теоретичари завере“.

Како у свом приказу пише Ричард Кук:

„Као председник, Клинтон је имао можда највећу прилику која је икад дата неком америчком шефу извршне власти, да поведе нацију и свет у правцу стварања новог света наде, прилике, богатства и, да, мира који је свету наизглед вечито измицао… Међутим, када се преместимо у прву четвртину 21. века, шта видимо? Најпре видимо генерацију непрекидног рата, чији су окидач били напади од 11. септембра 2001. године, догађај за који многи кредибилно сматрају да је био спроведен под лажном заставом… Ускоро су уследили колосално узалудни ратови против Авганистана и, поново, Ирака, уз потоње нападе на Либију, Сирију и друге земље. Такође видимо и експлозију хибридних сукоба ниског интензитета, поготово на Блиском истоку… Али сада такође можемо да видимо да су ови ратови били најављени кроз америчка/НАТО бомбардовања и агресије на Босну, Србију, Ирак и друга места за време Клинтоновог мандата.“

С обзиром на његов имиџ насмејаног, шармантног и харизматичног лидера који је требало да центристичком политиком „трећег пута“ неутралише политичке екстреме које је изродио идеолошки Хладни рат, помири супротности и уведе свет у неку врсту Pax Americana, и његов колосални неуспех на том пољу, Кузмаров поставља логично питање: ко је био „прави“ Бил Клинтон? Одговори су, наравно, из домена „теорија завере“.

Наиме, како пише Кузмаров, Клинтон је још од студентских дана био сарадник ЦИА, као и штићеник бившег гувернера Арканзаса Винтропа Рокфелера, што му је, између осталог, омогућило и касније усавршавање на Оксфорду као Роудсовог стипендисте. Касније је, као гувернер исте државе, Клинтон омогућио њено коришћење као базе за тајне операције у Централној Америци, укључујући и наоружавање герилаца и логистичку подршку масовном кријумчарењу дроге из тог подручја у САД – што је мајсторски овековечено у филму „Бери Сил – амерички оригинал“ са Томом Крузом у главној улози.

За нас је посебно релевантно треће поглавље књиге, „Клинтонов прљави рат на Балкану“. Како пише Кук:

„Кузмаров објашњава да су тајне америчке операције представљале критично важан окидач балканског рата. Циљ је био тајно наоружавање босанских муслимана ради нападања Срба који живе унутар истих граница, што се касније поновило у случају албанских муслимана у српској покрајини Косово. Америчке акције на Балкану су биле посреднички рат у циљу разбијања Југославије, што је представљало претечу будућег посредничког рата против Русије у Украјини, са сличним циљевима.

Као што је већ речено, Бил Клинтон је регрутован као сарадник ЦИА на Оксфорду. Као гувернер Арканзаса је помогао у надзору и прикривању кријумчарења оружја и дроге Контра герили у Никарагви… Као председник, Клинтон је поново одиграо већ добро познату улогу: надзирао је тајну операцију кријумчарења оружја, овог пута муслиманско-хрватским снагама у Босни преко Ирана, притом кршећи ембарго УН на увоз оружја који је усвојен у септембру 1991.

Клинтон је 27. априла 1994. одобрио план испоруке оружја из Ирана упркос забрани увоза оружја, али и упркос сопственој политици изолације Ирана због његове наводне подршке међународном тероризму. То је координисано од стране Савета за националну безбедност без обавештавања Конгреса или обавештајне заједнице.

Током испорука – означених као ’хуманитарна помоћ’ – амерички званичници су избегавали коришћење авиона америчке авијације, па су сарађивали са регионалним мафијама и користили теретне авионе повезане са Southern Air Transport, компанијом којом је руководила ЦИА.“

Кузмаров истиче да се на сличан начин помагало и албанским муслиманима на Косову и Метохији, и да се све финансирало новцем од продаје дроге под лажним изговором заштите од етничког чишћења. И, суштина: „Циљ је био уништавање етничких Срба и трајно онемогућавање поновне консолидације југословенске нације или нечег сличног на Балкану.“

Шта се од тада променило? Вратили су се људи ратног злочинца Била Клинтона да покушају да заврше посао до краја – да униште српски свет и трајно расцепкају наш простор. А, пошто су свесно довели свет до ивице глобалног сукоба, да отворе и неко ново жариште као диверзију у својој геополитичкој борби против слободног мултиполарног света у настајању.

Дакле, америчка дубока држава, односно њен ратнохушкачки део који је изборио превласт после пада Берлинског зида, довела је на власт свог човека како би упропастила најбољу шансу за светски мир уназад ко зна колико векова. У склопу сулудог пројекта успостављања светске једнополарне доминације, на путу за Русију морала је да буде сломљена Србија а цео Балкан уситњен и међусобно посвађан.

Куков приказ Кузмаровове књиге о Клинтону нам заправо документује оно што смо одавно слутили и закључили на основу што фрагментираних доказа, што личног искуства. И додатно оправдава „параноју“ Илије Чворовића, који је, изгледа, најпре био човек испред свог времена, можда чак и мимо воље његовог књижевног творца.

Е, сад, да ли ћемо пустити „силама мрака и безнађа“ да победе, и да нас се сете само на Дан безбедности – зависи највише од нас самих.