Александар Павић: Глобална Инквизиција је бесна

У Сједињеним Америчким Државама је у петак, 19. новембра 2021. окончан један од најважнијих тамошњих кривичних судских процеса у последње време, када је 18-огодишњи Кајл Ритенхаус ослобођен оптужби за двоструко убиство (једно са предумишљајем) и рањавање изазивача нереда током насилних демонстрација у Кеноши (савезна држава Висконсин) прошлог августа, изазваних полицијским упуцавањем црнца који се опирао хапшењу са ножем у руци.

По речима познатог америчког професора права Џонатана Тарлија, правда је победила медијске наративе – који су махом били пристрасни, на штету оптуженог – искључиво захваљујући томе што је суђење било пред поротом, сачињеном од „обичних“ грађана. „Сврха америчке пороте је да стоји између руље и брањеника, између власти и оптуженог“, написао је Тарли.

Односно, цитирајући пресуду америчког Врховног суда из 1968: „Давање оптуженом права да му буде суђено од стране пороте сачињене од његових суграђана пружа му непроцењиву заштиту од корумпираног или претерано ревносног тужиоца, и од послушног, пристрасног или ексцентричног судије.“

„Амерички Срби“

Да су младом Ритенхаусу судили медији, он би, у најбољем случају, већ био на извршавању доживотне казне, а у најгорем – стајао би у реду за извршење најстроже, смртне казне. Јер, „либерални“ медији су још прошлог августа већ „пресудили“ да је младић, који је отишао да са пушком у руци брани приватно власништво од насилних демонстраната у суседном граду, заправо обичан „бели супрематиста“ (иако су и он и сва тројица које је упуцао белци), „припадник екстремистичких група“, па чак и „масовни убица“.

Све то упркос томе што су се убрзо после тог догађаја појавили снимци према којима је било могуће направити тачну реконструкцију оног што се десило: да је младић у самоодбрани пуцао на насилне демонстранте (сва тројица са криминалним досијеима, укључујући и силоватеља деце) који су њега напали. Конзервативни, протрамповски часопис Револвер је већ следећег дана објавио тачну верзију догађаја.

Ако је један „мали“ медиј могао у року од 24 сата да зна шта се десило у Кеноши претходне ноћи, зашто то нису могли да знају неупоредиво моћнији, богатији и утицајнији медији „главног тока“?

Одговор је јасан – зато што им то није било у интересу. Ни тад, ни сад – када се ти исти „либерални“ медији утркују да пренесу разноразне изјаве оних који су „разочарани“ пресудом, сматрајући је само још једном потврдом неискорењивог, уграђеног расизма који прожима све поре америчког система, којег је, стога, неопходно „укинути“ (с чим би се аутор овог текста начелно могао и сложити, али то не значи да треба да га замени систем у којем је могуће невиног човека осудити само зато што је „погрешне“ боје).

Једна од перјаница часописа Револвер је некадашњи Трампов сарадник Дарен Бити.

Почетком ове године је у овој колумни цитиран један Битијев твит, објављен неколико дана после шестојануарског упада Трампових присталица у зграду америчког Конгреса: „70+ милиона Американаца су сада фактички Срби из 90-их“. Другим речима, Бити је хтео да каже да ће значајан део популације САД бити подвргнут сатанизацији сличној оној којој су били подвргнути Срби крајем 20. века, и то од стране истих снага и центара моћи.

Битијево предвиђање било је пророчанско.

Од третирања шестојануарског упада као акта „домаћег тероризма“ и „незапамћеног напада на нашу демократију“, па до држања оптужених месецима у притвору у нехуманим условима и изрицања казне затвора од 41 месец за сада већ чувеног „шамана“ због упада у Конгрес – док су, како је приметио конзервативни коментатор Макс Блументал, починиоци ратних злочина у Ираку, мучиоци затвореника, банкстери и политичари који су профитирали на инсајдерским информацијама везаним за пандемију и даље безбедно и удобно на слободи – Трамповци су дефинитивно постали својеврсни „амерички Срби“.

Да није било суђења поротом, њихову судбину би у потпуности поделио и млади Кајл Ритенхаус. Односно, поделио би је да му је суђено као што је суђено Србима у Хагу, и као што им се суди дан-данас у оној истој „либералној“ јавности која је организовала медијски линч против правдољубивог америчког младића.

Пресуда „обичног народа“

Србима је пресуђивано и пресуђује им се унутар једног затвореног „кадија те тужи – кадија ти суди“ система „либералне“ правде и јавности.

Хашки суд за бившу Југославију био је и остао суд НАТО пакта, односно глобалистичке дубоке државе чији је војно-политички инструмент, који је само требало да озваничи оно што су НАТО-медији – који се лажно представљају као „либерални“ – већ пресудили. И ту није било места за пороту, односно за било какве независне, непристрасне чиниоце који би се, као америчке пороте, поставили „између (глобалне) власти и оптуженог“.

НАТО и његове вазалне државе и структуре су финансирале и бирале и „послушне, пристрасне или ексцентричне“ хашке судије и „корумпиране или претерано ревносне“ хашке тужиоце.

У таквом систему ни генерал Младић – а ни било који други српски лидер или заштитник – није имао никакву шансу, као што је не би имао ни Кајл Ритенхаус.

Као што нису вредели ни најбољи докази или најубедљивији аргументи Младићеве одбране у Хагу, тако не би вредели ни сви видео снимци који показују шта се стварно десило у Кеноши 25. августа 2020. Међутим, за разлику од Ратка Младића, захваљујући пороти „обичних грађана“, Кајл Ритенхаус је бар на слободи, иако му поражене снаге сигурно неће дати мира (већ се увелико оре слогани попут „нема правде, нема мира“, и то из уста високих функционера Демократске странке).

Недостатак хашке пороте је у Србији и Српској надоместио „обичан“ народ, који у огромној већини не само да верује већ и – за разлику од многих „паметних“ интелектуалаца – зна да је Ратко Младић невин, частан и способан официр који је водио херојску одбрану свог народа од наставка геноцида започетог још 1941. године (а суштински још много раније).

И тај исти „обични“ народ у убедљивој већини инстинктивно зна да су напади на његов мурал од стране ситних локалних извршилаца глобалне Инквизиције само део нових, синхронизованих притисака на српски народ и државе са обе стране Дрине.

Инквизицију формално предводи НАТО-„либерална“ аждаја која је бесна што још није завршила посао из 1990-их на Балкану – тј. трајно неутралисала српски фактор – да би могла да се у потпуности посвети својој старој-новој мети, Русији, која је, на њену жалост, сваким даном, заједно са савезничком Кином, све јача.

Али, глобална Инквизиција је бесна и зато што види да правда, полако али сигурно, побеђује и њене лажљиве медијске наративе.

И не само у Србији и Српској…