ОДЛУЧИО сам да под старе дане озбиљно проучим питање… Шта је то „цивилно друштво“? Баш оно о чему политичари и други либерали толико говоре.
Започех са Википедијом…
Дакле: „услови постојања цивилног друштва“…? Прва тачка (преносим): „аутономизација друштва, претварање човека у појединца, ослобођеног од свих обавеза, које га повезују са ближњима“.
За сваки случај, на истом месту, на Википедији, проверавам појам „аутономизација друштва“. Испоставља се да је то „распад веза у друштву, социјална разједињеност, друштвена изолација појединаца једних од других на нивоу читавог друштва“.
Дакле, идеја грађанског друштва радикално је супротстављена хришћанству уопште и посебно православљу, које повезаност са ближњима и саборност поставља као идеал…
Опет, на Википедији налазим: „Саборност је појам у руској религиозној философији, који значи слободно духовно јединство људи, како у црквеном животу тако и у световној заједници, заједништво у братству и љубави. Термин нема аналога у другим језицима.“
Одговор је за мене очигледан: суштински сукоб са либерализмом, који се увек одвијао у Русији, а особито данас, то је супротстављање два цивилизацијска стандарда.
Запад је антихришћанска цивилизација, а ми смо Христоцентрично друштво, које није изгубило свој темељни квалитет ни у време СССР-а.
Мислим да ни за кога није тајна да су „кодекс градитеља комунизма“ бољшевици преписали из Беседе на гори…
Простим расуђивањем долазим до закључка да се противим идеји „цивилног друштва“, јер себе сматрам хришћанином.
Превео В. К.