Александар Ходаковски, командант бригаде „Восток“

РУКА ХИРУРГА

Све што се дешава у Украјини и са Украјином сматрам природним и закономерним. Не говорим о томе да за све постоји одмазда, да су сва погубљења која су је задесила последица њеног избора и одлука које је тај избор одредио… Ја сад говорим о деловању сила унутар Украјине, које ми оцењујемо са становишта нормалног стања ствари. Наши друштвено-политички коментатори критикују репресију у Украјини против свега руског, наши верски лидери са болом причају о свим нападима на Православну Цркву – али то често звучи као да се ништа глобално не дешава на украјинским спољном хоризонту, а унутрашње процесе који се одвијају просто посматрамо са позиције контемплатора.

По мом мишљењу, активно интервенишући на судбину Украјине након дугогодишњег полупасивног посматрања, не можемо очекивати ништа друго. Не знам колико је то оправдано са медицинске тачке гледишта, али људи кажу да канцерогени тумор након отварања почиње нагло да напредује. Ми нисмо посматрачи, већ пре рука хирурга, и својим деловањем смо катализовали оне процесе који су се развијали сопственом брзином и који би ипак довели до уоченог резултата.

Али ми немамо избора – нећемо моћи да га отворимо, погледамо и зашијемо поново. Ова ситуација има само два вероватна исхода: или ће хируршка интервенција бити успешна, или ће пацијент имати врло мале шансе да преживи.

(Телеграм А. Ходаковског; превео Ж. Никчевић)