Александар Ходаковски: ЧОВЕК У РАТУ

Ја не саосећам ни са Арапима ни са Јеврејима. Ја саосећам са несрећним људима који страдају од зверстава са обе стране.

Шта видим у односу на Украјину, Израел, Палестину? Видим да је тамо где нема Христа све могуће.

Одавно носим титулу терористе – тако ме је прозвао непријатељ скоро одмах, чим смо се супротставили бандеровској хунти. Негујући Азов, С-14 и остале нацистичке гадове, величајући СС дивизију Галиција – терористичка држава, иронично, одлучила је да све који јој се супротставе назове терористима како би оправдала своју политику. Али терориста Ходаковски, чак ни у свакодневном говору, не користи речи које су погрдне за Украјинце, а које су се учврстиле у свакодневном животу.

А шта је са Мариупољем? Шта је са Бахмутом? Уништили сте их ратом, рећи ће неко, са свим пратећим губицима… Да, уништили смо их. Јер је рат. Рат одређује последице, али човек у рату одређује себе.

Ако ниси убијао заробљенике, ако ниси докрајчио рањеног непријатеља, него си му пружио помоћ, ако си учинио све да цивилни становници не постану таоци рата и дао им коридоре за евакуацију; ако си се молио Богу да становници који беже у подруме вишеспратнице док ти нападаш њихов дом не буду повређени, и прво што урадиш после напада јесте да дођеш до њих како би разумео њихово стање и указао им помоћ, не размишљајући да ли су ти лојални или те мрзе – онда, иако си у рату, ти си са Христом, и твој рат је друкчији.

(Телеграм канал А. Ходаковског; превео Ж. Никчевић)