Александар Грковић: Геостратешки значај коридора ГИУК

Коридор ГИУК ( Гренланд – Исланд – Уједињено Краљевство) дуго времена је представљао симбол НАТО-a у борби са совјетском морнарицом (у највећој мери подморницама), а нарочито од 1951. године и распоређивања америчких снага на Исланду, када је и доктринарно постао значајан у стратегији акције и стратегији одвраћања НАТО.

ГИУК свој значај и важност показује најпре у време великих ратова ХХ века као ефикасан поморски канал за логистику, транспорт и безбедно складиштење наоружања и других потрепштина за наставак рата, али и као сигурна позадина, односно стратегијска дубина, пре свега Велике Британије.

Геостратегијски положај

Воде северног Атлантика између копнених маса Гренланда, Исланда и Уједињеног Краљевства чине такозвани „ГИУК коридор“ (eng. GIUK gap). Овај коридор има стратешки значај за таласократске субјекте НАТО-а у погледу приступа континенталним силама Европе, а посебно Русији и Немачкој, што има своје утемељење у историјским догађајима и геостратегијској теорији [1].

Коридор ГИУК представља значајан поморски коридор који повезује Северни ледени океан (Арктички океан) са Атлантским океаном. Овај коридор је ограничен копненим масама Гренланда, Исланда, Фарских острва и Шкотске, и излази на Норвешко, Гренландско и северни обод Северног мора.

Између Гренланда и Исланда налази се Дански теснац, који је важан за поморске комуникације између самог Гренланда и остатка Европе.  На дну северног Атлантика налазе се веома важни и рањиви каблови који само повећавају геостратегијску важност овог коридора [2].

У многим стручним изворима, коридор ГИУК се описује као „тачка гушења“ (choke point), термин који у геополитици подразумева уске поморске или копнене пролазе који су лако одбрањиви и контролисани од стране државе која има супрематију над територијом у којој се налазе, као што су Малака мореуз, Гибралтар и Дарданели.

Иако коридор ГИУК поседује одређене карактеристике које га квалификују као такву „тачку гушења“, оно што га издваја од других пролаза јесте његова стратешка ширина (процењује се да је коридор ширине око 1.200 km) и географска дубина (од 1.500 до 2.000 km). Ове особине омогућавају различитим субјектима да пролазе кроз коридор без лако уочљивих трагова.

Руска морнарица, укључујући Северну флоту смештену у Мурманску на полуострву Кола, може преко Баренцовог и Норвешког мора, а затим преко коридора ГИУК, брзо и непримећено да приступи Атлантском океану и обалама Северне Америке. Ширина самог коридора омогућава високу оперативну ефикасност, што значајно повећава стратешку покретљивост руске морнарице. Ово је представљало својеврсну конфликтну зону (shаtter belt) у периоду Хладног рата, али и раније у Другом светском рату (битка у Данском теснацу) [3].

Хладни рат

Током периода Хладног рата, коридор ГИУК је био кључ поморске одбране (у потенцијалном нападу СССР – а на НАТО) европског крила НАТО-а, али и самих Сједињених Америчких Држава и Канаде. Совјетске поморске снаге би, у случају потенцијалног конфликта, морале да прођу кроз ову „тачку гушења“ да би стигле до Атлантика и спречиле америчку морнарицу и друге снаге да помогну својим европским савезницима.

Совјетске нуклеарне подморнице задавале су посебну главобољу Северноатлантском савезу због чега је НАТО стационирао своје јединице у региону ради одвраћања СССР-а и заштите трансатланске линије комуникација. То је учињено успостављањем одбрамбене линије,које су укључивале стално стациониране снаге које су биле способне за противподморничко ратовање као и за уништавање совјетcке флоте.

Совјети су указали на недостатке поменуте одбрамбене линије у две велике поморске вежбе: Апорт која је одржана 1985. године и Атрина 1987. године, када су Совјетске подморнице кроз коридор ГИУК доспеле до обала САД пред састанак Михаила Горбачова и Роналда Регана, што је био велики шамар за НАТО у време усијања Хладног рата.

Након завршетка Хладног рата, коридор ГИУК је нестао из поморске геостратегије НАТО, али у ескалацији тензија на релацији Русија – НАТО поново постаје део геостратегијских анализа обе стране [4] [5] [6].

Пројекције за будућност

Северна флота, као значајна компонента руске морнарице, представља најзначајнији сегмент руских војних капацитета у појасу Арктика, а у контексту појачаних тензија између Русије и НАТО-а, приметно је убрзано повећање оперативних капацитета Северне флоте, што укључује модернизацију постојећих система и набавку нових подморница и ратних бродова.

Основна улога Северне флоте је да осигура контролу над Арктичким водама и доминацију у северном Атлантику (двориште таласократских сила), што указује на поновно актуелизовање руске поморске геостратегије у овом региону.

С друге стране, НАТО тежи очувању апсолутне контроле над ГИУК коридором и другим поморским путевима, као и линијама комуникације према територији Руске Федерације, попут архипелага Свалбард и трансарктичких поморских рута. У водама ГИУК коридора делује интегрисани систем подводног надзора НАТО-а, чија је основна функција рано откривање и обавештавање присуства руских подморница и других морнаричких пловила.

У дугорочним стратегијским плановима појединих чланица НАТО, попут Сједињених Држава и Велике Британије, уочава се намера да се издвоје додатна средства за инфраструктуру на Исланду и у водама ГИУК коридора, као и да се повећа капацитет морнарице у овом региону. Ова стратегија указује на спремност НАТО-а да реагује превентивно или репресивно на потенцијалне претње из Арктика.

Паралелно, Русија активира додатне напоре у циљу заштите својих геостратегијских интереса на Арктику, што указује на сложене безбедносне процесе у овом све важнијем региону. Стога ова област поново постаје  „shаtter belt“ односно, за нас људе на континенту, неко далеко пространство на коме велике силе играју важне партије поморског шаха.

 

---

УПУТНИЦЕ:

[1] The GIUK gap – The chokepoint in Britain’s backyard, J. Vitor Tossini, 21 јануар 2023, Internet; https://ukdefencejournal.org.uk/the-giuk-gap-the-chokepoint-in-britains-backyard/, приступљено 09.10.2024.

[2] The GIUK Gap’s strategic significance, Internet: https://www.iiss.org/sv/publications/strategic-comments/2019/the-giuk-gaps-strategic-significance/ приступљено: 09.10.2024.

[3] Тим Маршал, Заточеници географије, Лагуна, Београд, 2019, стр. 299 – 300

[4] Carlo Masala, Maritime strategic thinking: The GIUK example, Metis Institute for Strategy and Foresight Bundeswehr University Munich Study No.17, 2020.

[5] Iceland and The GIUK gap: NATO member, small country, big role, John Friberg, 06. Jul 2016, Internet: https://sofrep.com/news/giuk-iceland/ приступљено 10.10.2024.

[6] The GIUK gap – The chokepoint in Britain’s backyard, J. Vitor Tossini, 21 јануар 2023, Internet; https://ukdefencejournal.org.uk/the-giuk-gap-the-chokepoint-in-britains-backyard/, приступљено 09.10.2024.

 

Извор: Нови Стандард

 

Насловна фотографија: Andrei Luzik/mil.ru