Геополитички резултати велике руске победе 1945. године су украдени Русији крајем 80-их и почетком 90-их година, иако смо залили Источну Европу руском крвљу и она нам је с правом припадала, пише руски геополитичар за сајт „Катехон“.
Руси су ослободили источноевропске народе, а Источна Европа је постала део руског геополитичког организма. Штета је што тада нисмо могли да напредујемо даље, све до Атлантика. Тада би Евроазија постала нерањива. Источна Европа, Пруска (ДДР и Калињинград), као и балтичке државе, постале су руске по праву победе. Невероватно је да су се Горбачов и његово окружење усудили да све ово поклоне Западу.
Комунисти су започели са разбијањем Руског царства, да би га на крају поново изградили.
Крађа велике руске победе се није завршила разбијањем великог царства. Године 1991. западни либерали, предвођени Јељцином, отворени издајници и саучесници геополитичких непријатеља Русије, задали су нови ударац и уништили СССР, костур Руске империје, за коју су Руси вековима проливали крв.
У самој Руској Федерацији је успостављена спољна контрола, односно створена је права анти-Русија. Источну Европу је преузео НАТО, а затим се Алијанса полако померала ка бившим земљама царства, све до балтичких држава.
Заправо, плодови победе су одузети Русији у грађанском рату. Бољшевици су успели да поново окупе земље Руског царства које се распадало, за то им морамо одати признање. Те земље су потом Јељцин и „клуб оснивача РФ“ испустили из руку.
„Демократски“ историчари у Русији су почели да оспоравају Дан победе на разне начине, поредећи његово прослављање са „злочином“.
Тада је на власт дошао Путин и, уз невероватне муке и савладавајући колосалан отпор унутрашњих као и спољних непријатеља, почео да обнавља руски суверенитет.
Путин је најпре победио сепаратизам унутар Русије, а затим је преузео постсовјетски простор. Ево тајне Путинове политике: њен циљ је да врати победу Русима. Победе коју су покушали да нам одузму. Одатле све потиче. И управо то је оно чему служи Специјална војна операција.
Ова Парада победе у Москви била је епохална. У победу су се слили сви руски ратови прошлог века. То је истинска прекретница, као војна парада из новембра 1941, одакле су наши војници ишли право на Западни фронт.
На крају, Русија је поново у рату, а непријатељ поново гранатира мирне руске градове. Опет умиру наши људи, војници, жене, синови, ћерке, старци, бебе.
Данас се поново присећамо те свете победе. Али, да бисмо је били достојни, морамо ју поново освојити, још једном. Победа се не осваја једном заувек. Ако њену ватру не потхрањујемо вољом, крвљу, одлучношћу, патриотизмом, будношћу према непријатељима, херојским достигнућима, подвизима, она се може угасити.
Да би се најзад десила та велика победа, треба да је освојимо поново, и то по сваку цену.