АЛЕКСАНДАР ДУГИН: НОВОРУСИЈА САД

На југоистоку Украјине почиње да се формира нови административно-политички модел, и он има огроман значај. То је језгро Новорусије као нове историјске јединице. У суштини, то је ослобођење од неонациста територије Источне Украјине, која се тренутно организује у самосталну политичку реалност.

Крим је постао дио Русије. Двије републике Донбаса за осам година су стекле специфичан идентитет, што је у оба случаја довело до стварања нових социјално-политичких околности. Донбаски и кримски социјуми не могу постати језгро Новорусије, у крајњој линији – не у краткорочној перспективи. Због тога је оно што се сад дешава у Херсонској, Николајевској и Запорошкој области – потпуно нови феномен. И томе треба посветити посебну пажњу. Веома је важно обезбиједити на тим територијама поредак и максимално их изоловати од проблематичних – како од Кијева, тако и од оних зона у којима се воде ратна дејства. Управо тамо на југоистоку сад се гради будућност, и зато ту треба дјеловати крајње деликатно.

Са једне стране, важно је да се осигура безопасност становништва (што захтијева присуство  оружаних снага). С друге стране, неопходно је осигурати и услове за миран живот. С треће, треба већ сад почети са формирањем територијалних органа управе. С четврте, укључити те области у јединствени информативни простор. Људима треба показати слику будућности, притом јасно формулисану, без било каквих двосмислености.

Новорусија – то је предиван назив. У завршној фази биће могућа интеграција свих урачунљивих територијално-политичких структура Украјине у нешто јединствено, али за сада није о томе реч. За сада се оцртавају нови центри – као минимум два: Новорусија и Донбас.

На Донбасу битка против нацизма има тако суров карактер да то не разумију многи ни у Источној ни у Централној Украјини. Овдје су идентитети подијељени строго и радикално.

А Новорусија се може формирати без тако грубе поларизације. То треба имати у виду већ сад. Притом, у областима гдје се сад налази руска ослободилачка војска и гдје ће бити ускоро, треба да нас руководе два модела:

– ако се суочимо са упорним и жестоким противљењем, онда ће бити неизбјежан доњецки варијант радикалне борбе против нацизма.

– ако све прође довољно спокојно, онда се треба оријентисати на примјер Новорусије, али тај прецедент тек предстоји.

У сваком случају, одговорност за ослобођене територије треба преузимати одмах. Русија је обавезна да асоцира са поретком, праведношћу, рационалношћу и искреном бригом за људе.

(Превео Ж. Никчевић)