Александар Дугин: ЈА САМ ЗА РЕПРЕСИЈЕ!

Ја сам присталица репресија. Истовремено, разумем да се оне могу тицати не само криваца, већ и оних исправних. Ја сам за репресије не само против непријатеља, и тим пре мојих личних непријатеља, него сам за репресије уопште. Репресије су позив на одговорност за дела, речи, гестове. То неће сломити убеђене људе, али ће све остале натерати да бирају изразе.

Репресије могу погодити и мене. Али ко је рекао да сам ја у свему у праву? Можда ја грешим, али ако су те грешке болне за друштво и државу, онда их, вероватно, треба казнити. Истовремено, сасвим је очигледно да и без мене постоје многе личности – либерали, издајници, олигарси, корумпирани функционери, русофоби – које треба казнити. Окрутно.

Дакле, репресије су неопходне и неизбежне. Не можеш позивати на репресије и претпостављати да ћеш их лично избећи, уклонити се. Нећеш се уклонити. Али ни оне се неће уклонити. Нико се уопште неће уклонити. Репресије – то је озбиљно, репресије – то је тотално.

Дакле, на репресије се мора одлучити. Главна ствар је да их започнете. Све остало ће уследити.

Кад је у СССР-у било репресија, земља је била велика и јака, развијала се брзо и бурно. Кад су престале, све је почело да трули, да се распада и умире. Одсуство репресија зауставило је ротацију елита. И све је почело да тежи ка нули, ка нихилизму касне совјетске и још више постсовјетске епохе.

Ако ми верујемо у Руско пролеће, а неко верује у Минске споразуме, онда – ако победи Руско пролеће, присталице Минских споразума треба да буду репресиране. За издају и саботажу. Ако победе присталице Минских споразума, оне то исто чине са присталицама Руског пролећа. Већ то чине.

Идеје су најважније. И морате платити за речи, мисли и дела.

Да ли си ти либерал? Ако победе патриоти, спремај се за путовање. И не питај зашто. Зато што си либерал.

Да ли си ти патриота? Ако (не дај Боже!) победе либерали (а то се дешавало у нашој новијој историји), немој се чудити или огорчити ако дођу по тебе. Заслужено.

Хајде да схватимо да морамо да платимо за своја уверења. Сваку цену – до слободе и живота. Тек тада ова уверења нешто вреде. Ако нисте спремни да умрете за своје идеје, онда ви просто никаквих идеја немате.

(Телеграм канал А. Дугина; превео Ж. Никчевић)