AKADEMIK KAPLAN BUROVIĆ: STATUS ALBANACA NA KOSMETU

ИСКРА на Фејсбуку

 

– Jučer i danas –

Urliču na sva usta Albanci svih klasa i svih slojeva, Albanije i njene dijaspore po svetu, pa ih tu i tamo pomažu i svakojaki nealbanci, preko svih i po koji Srbin, da su ih Srbi klali, ubijali, palili i zarili, pa i vršili genocid nad njima, « nedužnim » Albancima, otimajuci im ognjišta.

Gde to ?! U Albaniji ?! Tamo su otišli Srbi da ih ubijaju i vrše nad njima genocid ?!

Ne ! – Na Kosmetu !

A da što su to tražili Albanci na Kosmet ?!

Ima vremena što je nauka nedvosmisljeno dokazala da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, da nisu genealoški sledbenici ni Pelazga, niti Ilira. Priznao je to i najveći albanski albanolog akademik, prof. dr Eqrem Čabej, koji dokazuje da su njegovi Albanci stigli u današnju Albaniju u X (desetom) veku naše ere, i to samo u pokrajini zvana Mat, gde su našlji Srbe, koji su još u VI veku n.e., tačnije 548. godine, ušli u Durrhachium – Drač (al. Durres), i nastanili čitavu današnju Albaniju, kad tu žive duše albanske nije bilo. Žive duše albanske nije bilo !

Sve do Skenderbega, a to je XV vek, Albanija je bila u većini nastanjena Srbima. Albanci su, izlazeći iz Mata i šireći se na sve četiri strane, iz veka u vek zaposedali oblasti današnje Albanije i od dotadašnjeg nomadskog stočarenja prelazili i na obradu zemlje i ustaleni, sedentalni način života. Borbe Skenderbega protiv turskih okupatora proredile su mnogo srpski elemenat Albanije. Proređivanju je išlo u prilog i iseljavanje, povlačenje iz Albanije, gde su Turci, uz svestranu saradnju i pomoć islamiziranih Albanaca, uspostavljali svoju okupatorsku vlast.

Do islamiziranja Albanci su živeli u simbiozi sa hrišćanskim Srbima, pa ih srećemo i u redovima vojske Skenderbega. Još u XI veku ih je moguće bilo i u redovima ustanika Srbina Tihomira, pre njihovog spominjanja u redove vojske vizantijskog vladara Dračkom temom Georgos Maniakisa godine 1043. Ova godina obeležava njihov ulazak u istoriju. Do te godine Albanci su istoriji naroda nepoznati. Do te godine Albanci su istoriji naroda nepoznati !

Uspostavljanjem turske vlasti na teritoriji Albanije počeo je u njenim oblastima i genocid nad Srbima, koji se nastavlja i dan-danas u svakojakim formama, pa i dranjem na živo nealbanskog elementa, pa i busanjem u prsa za proleterski internacionalizam. I busanjem u prsa za proleterski internacionalizam ! Tako, jedan albanski akademik (Pošto je preko crne fašističke košulje navukao crvenu – komunističku !) sa ponosom tvrdi da je Albanija danas čisto albanska država, gde nema ne samo drugih naroda, već nema ni nacionalnih manjina, što sigurno nije istina. Ovo njegovo pretendiranje je samo izraz i svedočanstvo njihovog genocida, koji se nastavlja dan danas u toj zemlji, pod maskom proleterskog internacionalizma do jučer, a danas pod maskom nekakve demokratije.

Jedna specijalna karakteristika genocida Srba u Albaniji je što tamo ne vrše genocid turski okupatori, već albanski muslimanski saradnici okupatora, koji pod turskom zastavom zlostavljaju i istrebljuju ne samo Srbe, vec i svoje, nepreverene u muslimane. Jedan dobar deo Srba, koji se isto tako isljamizirao, srođivanjem sa isljamiziranim Albancima, ušao je u kolosek albaniziranja, tako da danas jedan dobar deo Albanaca Albanije je srpskog porekla, što nam svedoči i Enlez Noel Malcolm, pišući o stanovništvu doline Crnoga Drima, oblast današnje istočne Albanije, koja se preverila u poslednje vreme turske okupacije i albanizirala se. Teško onome koji se usuđuje da kaže danas da nije Albanac, već Srbin ! I ne samo u toj oblasti !

Pod turskom zastavom i kao Turci, kao rekruti i kao dobrovoljci, bašibozuci, Albanci su prodrli i u savremene eks-jugoslovenske oblasti, pa i na Kosmet, plačkajući, paljeći i žareći srpska ognjišta, vršeći genocid nad srpskim stanovništvom i nastanjujući se na njihova ognjišta.

Albanac Ljalja Šahin, pod turskom zastavom, a na čelo albanskih bašibozuka, pre Kosovske bitke, prodro je do Bosne, žareći i paljeći, pljačkajući. Pod turskom zastavom Albanci su uzeli učešće i na Kosovskom boju. I na Kosovskom boju ! Pod zastavom Turske !

Do okupacije Srbije (Kosmeta) od Turaka nije bilo govora o srpskom genocidu nad Albancima, jer i nije bilo Albanaca tamo. Ono malo Albanaca, koje se nastanilo na Kosmet za vreme srpske vladavine kao dijaspora, bilo je sasvim beznačajno, preko svega i hrišćanske vere, pa su i živeli u simbiozi sa Srbima.

Posle turske okupacije Kosmeta, gde Albanci uspostavljaju svoju vlast pod turskom zastavom i čine zločine, Srbi su se poneli sa njima kao sa turskim okupatorom. Nigde ih ni ne nazivaju drukčije, već Turcima, kao i svoje, islamizirane Srbe. U borbi za svoje oslobođenje Srbi su ubijali i svoje Srbe, koji su se postrojili pod turskom zastavom. Setite se samo Sinan-paše, kome su porekli srpsku nacionalnost i nazvali ga Turcinom, iako su dobro znali da je  prevereni Srbim. Setite se Skenderbega i od njega istrage poturica u Kruji, pa vladike Danila u Crnoj Gori. Pa Bušatlije u Skadar, koji su hteli da osunete čitavu Crnu Goru. Istraga poturica je bila sastavni deo borbe za oslobodjenje od turskog okupatora. Kad su Srbi svoju islamiziranu braću istrebljivali, može se zamisliti što su to činili sa turskim okupatorom i njegovim saradnicima u okupiranim oblastima svoje domovine. U okupiranim oblastima svoje domovine ! 

Koliko je meni poznato, svi okupirani narodi imaju pravo da se bore za svoju slobodu, ne samo ubijanjem okupatora, već i njihovim genocidom. Ovo znači da su i Srbi s pravom ubijali okupatore, bili oni Turci, ili njihovi saradnici Albanci, pa bili i autentični isljamizirani Srbi. U liku svakog islamiziranog Albanca oni su s pravom videli Turcina, turskog okupatora, pa ga nisu ni mogli drukčije da ga tretiraju, već kao i svog preverenog Srbina..

Činjenica je neosporna da su Albanci dolazili na Kosmet kao Turski vojnici, pod turskom zastavom i da su se prema potčinjenim Srbima ponašali kao okupatori. Kao okupatori su se ponašali do poslenjeg dana, kada se na front turskih snaga prema srpskim snagama, dobrovolno postrojiše 20.000 Albanaca, po samopriznanju albanskog istoričara Shabana Brahe. Samo na frontu protiv Srbije ! U Kumanovskoj bitki 1912, gde se turskoj vojnoj sili prelomi kičma (Turskoj vojnoj sili, a ne albanskoj !), i pored njenih 20.000 Albanaca !

Tako, svako ubijanje ovih Albanaca od strane Srba, bilo i u odbrani časti i dostojanstva, posebno u odbrani ognjišta, jeste sastavni deo njihove opšte borbe za oslobođenje, a ne nekakvo etničko čišćenje ili nacionalni, odnosno verski genocid. Nema Srbina koji je pošao u Albaniju da ubije bilo kojeg Albanca ! Naprotiv, iz Albanije su Albanci dolaztili na srpsko Kosovo da ubijaju Srbe, koliko u službi turskih okupatora, toliko i za svoje ciljeve, za osvajanje novih teritorija, koje su albanizirali koliko dolaskom novih dijasporaca, toliko i albaniziranjem mesnog stanovništva – Srba, pa i enormnim množenjem.

Posle oslobođenja Kosmeta (1912), jugoslovenske vlasti su pogrešno klasificirale Albance svojih teritorija kao nacionalnu manjinu, zbog prihvatanja falsifikovane istorije albanskog naroda, po kojoj su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi. Za veliku žalost, ovu falsifikovanu istoriju, koju su počeli da odbacuju i sami Albanci, podržala je Jugoslovenska Akademija nauka i umetnosti i, u produžetku, dan danas je podržava i Srpska Akademija nauka i umetnosti sa svojim titoističkim vlastima, koje evo tri decenije što neprekidno huškaju svoje agente protiv mene i mog stvaranja, vršeći i atentate protiv mene, sami i u saradnji sa albanskim vlastima. Ili ovo nije istina ?! Ili ovo nisu Titoisti ?! Oni koji me proglasiše za Albanca i koji me osudiše na bazi jednog insceniranog sudskog procesa, koji me dan-danas drže po njihovim crnim listama, jer se usuđujem da im tresnem u lice istinu.

Albanski elemenat Srbije (Kosmeta), Makedonije, Crne Gore i Grčke, budući da nije ni autohton niti mesni (Nisu ni meštani !), budući da su dijaspora, ne mogu biti nacionalna manjina, ponajmanje narod, ma koliko veliki bio njihov broj autentičnih Albanaca.

Od broja pretendiranih Albanaca treba odbiti broj albaniziranih, koji su u velikom broju Srbi. Sem Srba oni su albanizirali i ostale elemente ne samo Kosmeta, već i ostalih jugo-pokrajina, na što nemaju pravo.

I svima treba učiniti jasno da na teritorije eks-Jugoslavije oni ne samo da nisu narod, niti nacionalna manjina, već ostatat turskih okupacionih snaga, što znači okupatori. Kao takvi oni imaju pravo da se povuku iz tih oblasti, konkretno i sa Kosmeta, ili da se integriraju i sliju sa mesnim stanovništvom – Srbima, odnosno Makedoncima, Crnogorcima i Grcima, jer njihov status na tim teritorijama je status  o k u p a t o r a.

Status Albanaca na Kosovu, odnosno Kosmetu, je bio i jeste aktuelno status okupatora. Tako nam se istorija ponavlja: dok su nam u srednjem veku ovi Albanci došli kao okupatori, ali pod turskom zastavom, u naše dane eto ih ponovo kao okupatori, ali pod zastavom medjunarodnog džandara.

Vreme je da se srpske vlasti i njihova Akademija nauka i umetnosti urazumeju i ostave se romantične istorije albanskog naroda, da prihvate naučnu albanologiju i sve, što je kod nas u vezi sa Albancima, tumače na bazi naučnih konstatacija, po kojima na teritoriji eks-Jugoslavije Albanci nisu ni autohtoni, niti poreklom od Ilira, ponajmanje i od Pelazga, ni meštani. Oni su ostaci albanskih okupatorskih snaga i dijaspore, pristigla u jugoslovenske teritorije zajedno sa turskim okupatorima ili i posle turske okupacije Srbije, Makedonije i Crne Gore.

Kao ostaci okupatorskih snaga, po međunarodnom zakonu Albanci imaju pravo ili da se sliju sa meštanima – Srbima, ili da se povlače oklen su došli. Nikakva nacionalna prava im ne pripadaju. Ono što su činile sa njima jugoslovenske vlasti (I što čine savremene srpsko-crnogorske !) je bio (I jeste !) nacionalni zločin, za što bi trebalo da i krivično odgovaraju, jer su svetski naučnici pre jednog veka dokazali da Albanci nisu ni autoktoni, niti meštani – ni u samoj Albaniji.

 

Piše : Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.