AKADEMIK KAPLAN BUROVIĆ: MINISTARSTVO DIJASPORE Albanaca Srbije (Kosmeta), Crne Gore i Albanije ?!

Pre neki mesec, na stranicama albanskih medija, čitao sam o nekakvom “Ministarstvu Dijaspore”, koje se tobože formiralo na Kosmetu od vlasti multietničke “Republike Kosovo”. Nisam imao vremena da se odmah zauzmen tim problemom.

Ovih dana pročitah opet taj dopis gde se piše o nekakvim kulturnim aktivnostima na tromeđi Srbije, Crne Gore i Albanije, koje podržava nekakvo Ministarstvo Dijaspore “Republike Kosovo”.

I odmah postavih sebi pitanje: Ali ko sačinjava dijasporu na ovoj tromeđi?! Albanci ?! Sigurno Albanci, koji su iz srednjevekovne Albanije (od njih zvana Arbenija !) prešli reku Drim i Crni Drim, pa su se nastanili na teritorije Crne Gore, Srbije i Makedonije, pošto su tu Srbo-Crnogorci formirali svoje države i tako oktroisali tu teritoriju praktično i teoretski-pravno, dokumentarno, kao srpsko-crnogorsku, vekovima pre prispeća tamo Albanaca. Bar istorijska dokumenta tako nam govore, a – što je istina – i albanski objektivni istoričari, naučnici i akademici to pošteno priznaju. Izvolite videti njihovo delo HISTORIA E SHQIPËRISË, Tirana 1959.

Na ovu misao, da pod Ministarstvom Dijaspore podrazumevam Albance, navelo me i moje insistiranje od preko dve decenije da Albanci Jugoslavije ne samo što nisu narod, već nisu ni nacionalna manjina. Pothranilo je ovo moje mišljenje i stav albanske dijaspore u Crnoj Gori, koja – kako videh na njihovim glasilima, počese da sebe nazivaju dijasporom, pa kao i da zaboraviše da su do tada pretendirali da su Iliri i autohtoni. Stiže im iz Tirane i Ilir Meta koji ih posavetova da umesto ono autohtonija upotrebe termin autentični. Moguće i zato što iz mojih studija videše da nisu baš svi Albanci autentični ni u samoj Albaniji, da ima i neautentičnih Albanaca, naših izroda, koji se iz svakojakih razloga i bez razloga izjavljuju za Albance, ne samo pod albanskom zastavom (Prosto im bilo !), već i pod svojom nacionalnom, srpsko-crnogorskom i makedonskom zastavom.

I činjenica je da se kao pripadnici te dijaspore podrazumevaju i tretiraju samo Albanci i pokoji naš albanizirani Crnogorac i Srbin, kao Jevrem Brković i Miraš Martinović. Bar tako nam se pretstavljaju iz albanskih medija. Ta medija spominju i Albance Dritero Agoli i Mojkom Zećo, koji – rekao bih – ne pripadaju toj dijaspori ni sa koje strane, jer je Dritëro poreklom iz Korče (Jugo-istočna Albanija), a Mojkom iz Drača-Durresa (pupak Albanije). Obojica su živeli i žive u Tirani, prema tome ne pripadaju dijaspori.

Jedno ovakvo Ministarstvo za Dijasporu trebalo je da se formira još 1912, kad je od srpskog naroda oslobođeno Kosovo i Metohija. Ipak bolje kasno negoli nikada. Zato, aktuelno Ministarstvo, formirano u Prištini, kako to ja zamišljam, treba da pozdrave svi Srbo-Crnogorci i Makedonci. Utoliko pre što su to Ministarstvo samoinicijativno formirali sami Albanci – pripadnici dijaspore, čime su priznali da nisu ni narod niti nacionalna manjina. Alal im vera !

Makoliko izgledalo paradoksalno, ovo je istina. Ili ne ?!

Ali, ako pitate ministra tog Ministarstva, i bilo kojeg službenika, oni vam sigurno neće reći ovo. Naprotiv, oni će vam reći da tu dijasporu sačinjavaju Srbo-Crnogorci, jer – po pretendiranju ovih Albanaca, oni – Albanci – ne samo što su genealoški sljedbenici Ilira (Pa i Pelazga !), već su i autohtoni u toj tromeđi, dok su Srbo-Crnogorci prezreni ulezi, prispeli tu posle njih – Albanaca. Pa tako govori i piše i Albanka dr. Hatidže Berisha, aktuelno profesor na katedri Vojne Akademije u Beogradu !!! Ali ne i albanski akademik, prof. dr Eqrem Çabej, koji sred Tirane kaže da su Albanci stigli iz Rumunije u oblast Mat (Iznad Tirane) u 10 veku nove ere i da su se duž narednih vekova rasprostrli širom današnje Albanije, pa i preko njenih granica, u današnju Crnu Goru, Srbiju i Makedoniju.

Ali, Albanci Kosmeta to Ministarstvo za Dijasporu nisu formirali za sebe, već za Srbo-Crnogorce, koji treba da se u “Republici Kosovo” (ne samo tamo, već i u Crnoj Gori !) tretiraju kao diaspora, jer za meštane, i to – autohtone, kako rekosmo, smatraju sebe. Činjenica je da tu dijasporu (Izuzev Jevrema Brkovića i Miraša Martinovića !), kako vidimo iz njihovih dopisa po medijima – pretstavljaju sami oni: Zuvdija Hodžić, Ramiz Kelmendi i, kako rekosmo, Dritero Agoli i Mojkom Zećo !

Ali (Ovaj Alija i balija ne da mi da završim misao!), ne, ne !

Stvar stoji sasvim drukčije: Autori tog Ministarstva smatraju naš Kosmet za njihovu domovinu, za domovinu svih Albanaca, dok Albance u Crnoj Gori i u Albaniji za svoju dijasporu. Samo što za Albaniju ne liferuju nikoga (Naprotiv, iz Albanije primaju pojačanja !), dok za Crnu Goru iz godine u godinu eksportiraju svoje porodice, u pomoć i za jačanje tamošnje dijaspore.

Pametni su ovi Koqevari (Čita se Koćevar i znači – “obšenih testikula” !), kako ih nazivaju sabraća iz Albanije, Dritero Agoli i Mojkom Zećo! Ili ne ?! Pa oni od vremena traže da se ova dijaspora ujedini sa “maticom” Kosovo i da se za glavni grad te Ve-e-elike Albanije proglasi Prizren ! Pametni su, pametni ovi Koqevari !

Za uzvrat pesniku Ðerđu Fišti, iz Skadra, koji je rekao: “Dobro je Kosovo, ali bez Kosovaca !” – ovi Kosovci – izvinite: Koqevari – pretendiraju da Albanci Albanije nisu sposobni da upravljaju njom, pa zato treba da vlast predaju Koqevarima, da ih oni upravljaju.

NATO kriminalci, koji su formirali “Republiku Kosovo” – konstituisali su je kao multietničku državu. A to znači da su njeni Srbi i Crnogorci konstituivan elemenat, a ne dijaspora, pa ni nacionalna manjina. Kao takvi trebalo bi da se oni i pitaju treba li “Republici Kosovo” Ministarstvo Dijaspore, ili ne, a ne Jevrem Brković sa Mirašem Martinovićem i kojim drugim odrođenim Crnogorcem i Srbinom.

Mi, Srbi i Crnogorci, priznajemo naučno dokazanu istinu da su Albanci Crne Gore, pa i samog Kosmeta, albanska dijaspora iz Albanije, jer su otuda i stigli na naša ognjišta, pa im je zato domovina i majka Albanija.

Ako ovo nisu razumeli Jevrem Brković sa Mirašom Martinovićem, nisu shvatili to, ili se polakomili na droga i prostituta-dolar albanske mafije, zar to nisu razumeli i nadležni organi Srbije, Crne Gore i Makedonije ?! Jesu li priznali “državu” Kosovo da im se meša u njihove unutrašnje poslove i da huška svoju “dijasporu” protiv crnogorskog i makedonskog naroda, sovraniteta i integriteta njihovih država ?!

Što se tiče Skadra, pošto je Enver Hodža prije pola veka izjavio da u Albaniji ima samo 100 Srba (Koji su sigurno pod njegovom “socijalističkom” zastavom i zastavom “demokratije” Sali Berishe izumrli !), imaju potpuno pravo što su – hteli-nehteli – uvrstili svoje Albance u listi dijaspore, jer oni i jesu u Skadar dijaspora. Samo ne države “Republika Kosovo”, jer Albanci Skadra nisu stigli tu iz Kosmeta, već iz Arbenije! Zato, zajedno sa Albancima Kosmeta, oni su dijaspora Arbenije. Vidite dokumenta koja nam dokazuju da u Skadar Albanci do sredine 13-tog veku nisu imali svoja obitavališta (“Albanenses ne habitant hiberna” !), dok su Srbo-Crnogorci formirali tu i svoju državu još u 10 veku, pa i ranije: albanski istoričari priznaju da je za 500 godina redom, sve do turske okupacije 1479. godine, Skadar bio ne samo Crna Gora, već i prestolnica Crne Gore, ekonomski, administrativni, kulturni i verski, crkveni centar. Kad tamo nije bila ni jedna jedina albanska duša !

Albanskoj dijaspori u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori od vremena je trebalo da se formira Ministarstvo Dijaspore, pa i da se kao takvi i tretiraju, striktno kako to zahteva međunarodni zakom za dijasporu, na što sam pozvao od vremena vlasti Jugoslavije i, u produžetku, one Srbije, Makedonije i Crne Gore. Njihovo oglušavanje na te moje pozive, srpsko-crnogorski i makedonski narod su krvavo platili i plaćaju – pa i platiće – svakodnevno, sve dok se pomenute vlasti ne ubede da tretiraju Albance kako to propisuje Međunarodni zakon o dijaspori.