Ајан Хирси Али: Медијска сатанизација је довела до атентата на Трампа

На сајту Рестаурација (Restoration) свим срцем и без задршке осуђујемо атентат на Доналда Трампа. Нажалост, једна особа у публици је погинула прошле ноћи и још две су тешко повређене. Молимо се за њих и њихове вољене.

Док ово пишем, јавно доступне информације у вези са виновником су и даље оскудне. Нападач, двадесетогодишњи Томас Метју Крукс (Thomas Matthew Crooks), убијен је убрзо пошто је испалио смртоносне хице. Јавности је стога остало да нагађа око његових мотива.
Амерички Хитлер

Међутим, оно о чему не морамо да нагађамо јесте атмосфера који су створили и неговали политички непријатељи Доналда Трампа. Америка је поларизована, токсична и политички близу тачке пуцања, делимично и због тога што политичке, културне и медијске елите никада нису прихватиле легитимност Доналда Трампа као председника државе.

Бајденова администрација и други политички лидери су изнели осуду пуцњаве и саопштили су добре жеље Трампу и његовој породици. То може бити први знак самосвести и корак у правом смеру, али за сада звучи празно и неискрено.

Ти исти предводници Демократске странке – заједно са једним делом Републиканске странке који су себе означавали као групацију „Никада Трамп”– и велики део онога што су некада били најважнији медији, прешли су границу политичке и јавне пристојности приказујући Доналда Трампа као чудовиште, а његове присталице (отприлике једну половину нације) као обожаваоце чудовишта достојне презира који су спремни да предају демократску републику диктатору.

Годинама су прокламовали да је Трамп опасност по демократију и демонизовали су његове гласаче као вољне или невољне фашисте. Издање од 16. маја некада уважених новина Њу рипадлик приказало је на насловној страници Трампа као Хитлера.

„Одабрали смо насловну слику, засновану на надалеко познатом плакату из Хитлерове кампање 1932. године”, написао је уредник Мајкл Томаски, „из јасних разлога, пошто би било ко ко би био пренет у Немачку 1932. године врло лако могао да објасни све ексцесе господина Хитлера и да буде уверен како су његови критичари претерали… Али он и његови људи су се све време заветовали да ће користити оруђа које пружа демократија како би је уништили”. Трамп, објашњава Томаски, био је „проклето близу” да постане амерички Хитлер, „и било би боље да се боримо”.

Тврдња да Трамп представља претњу хитлеровског нивоа по америчку демократију може се пратити до првог избијања синдрома анти-трамповског поремећаја међу левичарски оријентисаним новинарима 2016. године. Оно што је овај аргумент учинило злокобним јесте да се њиме оправдава употреба свих расположивих средстава како би се отежао Трампов председнички мандат и спречио његов реизбор.
„Битка за душу нације”

Хилари Клинтон је формално признала свој пораз од Трампа на изборима 2016. године. Али Демократска странка је негирала легитимност те победе. Оно што је уследило после говора у којем је призната Трампова победа био је колоплет да се поткопа мандат 45. америчког председника.

Било је позива да се промени изборни система на основу тога што је Хилари Клинтон укупно добила више гласова; псеудофеминистички Женски марш; измишљање преваре о дослуху са Русијом; позивање да се делује у складу са 25. амандманом; подметнуте тврдње да је Трамп покушао преврат 6. јануара 2021. године; и, најновије, пажљиво оркестрирана злоупотреба грађанског и кривичног правосудног система би се водио правосудни рат (lawfarе) против његове кандидатуре 2024. године.

Демократска странка је данас у стању метежа и конфузије, зато што није успела да учини оно што би требало да учине странке у великим демократијама када изгубе изборе: да спроведе темељно преиспитивање како би у потпуности спознала све факторе који су водили њеном поразу. То би требало да је главни циљ година проведених у опозицији – да се схвати шта је пошло по злу и да се врате у борбу на следећим изборима ојачани тим увидима, средствима и политичким предлозима којима би требало да привуку највећи број гласача.

Уместо тога, након 2016. демократе су уложиле свој новац, време, енергију и медијске везе у циљу да отежају Трампов председнички мандат и осујете његов покушај да добије наредни. Изгледа да је тако нешто дало резултате. Победили су на изборима 2020. године. Али након 2020. демократе се нису примириле како би управљање и ујединиле дубоко подељену нацију. Под предводништвом старог и наизглед умереног председника, они су наставили да воде беседнички и правосудни џихад против сада бившег председника. Управо пре избора на половини председничког мандата 2022. године Бајден и његов тим одлучили су се да у својим круговима покрену психодраму говором „битка за душу нације”.

Милионима обичних Американаца који су гласали за Трампа у прошлости и који су могли да поново гласају за њега у будућности речено је да су претња по саме темеље нације. Две године након тог говора протекло је у инсистирању да ни под каквим околностима Трампова изборна победа не може бити прихватљива. Правосудна борба и медијска кампања против њега је појачана. Рачуница је била да уколико Трамп буде осуђен за неко кривично дело (било које кривично дело) и означен као осуђени криминалац, тренутно председник из редова демократа ће победити на изборима.

Наравно, суд у Њујорку прогласио је Трампа кривим по 34 тачке оптужнице за коју правни стручњаци признају да никада не би била подигнута против било кога ко није Доналд Трамп. Другим речима, имали су 34 покушаја и баш сваки је био успешан. За то време, демократе и њихови медијски сурогати су могли уживо да се увере да је председник и намеравани кандидат превише стар и когнитивно занемоћао како би победио на општим изборима, док је његов потпредседник – најистакнутија упосленица на основу позитивне дискриминације у земље – превише неталентована да би имала бољи резултат.
Несумњиви пораз

Четири месеца уочи избора, демократе су у грчевитој унутрашњој борби до које су сами себе довели. Сада их атентат на Трампа води ка несумњивом поразу, без обзира да ли ће кандидовати Бајдена, Харисову или неког другог кандидата. Након што је председник Роналд Реган једва избегао да страда у атентату марта 1981, његов позитиван рејтинг скочио је са 60 на 70%. Било би крајње необично уколико Трамп не би пожњео сличан политички добитак за своју очигледну храброст и прекос у тренуцима након што се суочио са смрћу.

Велика већина људи који су желели зло Доналду Трампу током претходних осам година такође су метафорички избегли метак прошле ноћи. Да је Трамп био убијен, његова смрт била би на савести свих оних који су га икада називали Хитлером. Прође ме језа када замислим политичке последице таквог кошмарног догађаја.

Савет који свима њима упућујем, док се припремају за њихов вероватни страначки пораз на новембарским изборима, је једноставан: овога пута, урадите праву ствар након изборног пораза. Уместо да демонизујете човека који вас је победио, дуго се загледајте у одраз у огледалу и упитајте себе једноставно питање: да ли је овај резултат последица четири године неуспешног политичког приступа имиграцији, инфлацији и националној безбедности или због осам година етикетирања Доналда Трампа као нацисте?