А. ТЕЛЕСКОВИЋ: Твитер и обележавање српских медија

Како Твитер јавља, Танјуг је прорежимски. И не само Танјуг. Ова друштвена мрежа је као сараднике Владе Републике Србије означила и званичне налоге неколико дневних листова. На списку су Курир, Информер, Српски Телеграф и Политика. „Значку“ су добиле и телевизије Пинк, Прва, Б92, али и јавни сервиси РТС и Радио Телевизија Војводине.

За један део јавности Твитер је Хитлер јер мрзи Србе па их цензурише. Тако је Информер пре неки дан на насловној страни објавио текст: „Ђиласовци уводе фашизам у Србији“. Уредник и власник Информера Драган Ј. Вучићевић позвао је означене медије да Твитер означе као „медиј који сарађује са Владом САД“

За други део јавности, Твитер скоро да је Пулицер, јер нам је, кажу, рекао истину. Тако портал Директно пише како је „Твитер означио медије који служе Вучићу“. Језиком друштвених мрежа речено, добар део колега одлуку Твитера да означи неке медије је „лајковао“.

Међутим, одговор на питање шта је заправо спорно код означавања медија добили смо из Европске федерације новинара (ЕФН).

Рикардо Гутијерес, генерални секретар ове организације, каже да се ЕФН „залаже за транспарентност власништва над свим медијима, али да је опрезна приликом оваквих иницијатива означавања медија, које не изгледају транспарентно или које изгледа нису засноване на објективним критеријумима“.

Гутијерес је позвао Твитер да јавно објави методологију према којој су медији означени, али и да ову „нову политику транспарентности примени на све, а не само државне медије, који се, с правом или не, сматрају независним“.

Иначе, Европска федерација новинара на означавање медија први пут је реаговала пре годину дана, када је пракса обележавања медија на овој друштвеној мрежи започета. „Не знамо уз помоћ којих критеријума Твитер мери степен независности медија од притиска владе“, рекао је тада Гутијерес.

Наиме, Твитер је пре годину дана почео са обележавањем руских и кинеских медија, као и појединаца, новинара и уредника који су повезани са медијима који сарађују са владом. У протеклих годину дана означавани су и медији из Француске, Велике Британије, САД, а листа је недавно проширена и на Канаду, Немачку, Италију, Јапан, Кубу, Еквадор, Египат, Хондурас, Индонезију, Иран, Саудијску Арабију, Шпанију, Тајланд, Турску и Србију.

Уређивачка политика

Америчка корпорација Твитер, са годишњим пословним приходом од 3,7 милијарди долара, за садржај који објављује на својој платформи не сноси никакву уредничку одговорност. То им је омогућено чланом 230. америчког Закона о пристојности комуникација, према коме интернет платформе немају статус издавача, као што имају класични медији. То значи да за оно што корисници Твитера објављују на овој мрежи, Твитер не може да одговара, нити због тога може да буде тужен. Чак иако је објава корисника клеветничка, неистинита, опасна или на било који други начин незаконита, Твитер, а ни остале друштвене мреже, због садржаја који се на њима објављују не могу да одговарају пред законом.

Твитер нема уредника, али судећи по ономе што говори новинарка Љиљана Смајловић, ову друштвену мрежу, уређује конгресна већина у САД:

„Они су то показали на примеру Доналда Трампа кад су му у јануару ове године укинули налог на Твитеру“, каже Љиљана Смајловић за Око магазин. „Чим је Доналд Трамп, коме су пре тога дозвољавали да каже шта год хоће о чему год хоће, престао да буде човек који ће одлучивати о њиховој судбини, они су му суспендовали налог под веома сумњивим образложењем.“

„Преседан је тада био што је Твитер у овом случају тумачио могући контекст и последице“, додаје Милица Кулић, доцент Факултета политичких наука, која је докторирала на овој области и подсећа на случај из јануара ове године када су Трампове присталице, незадовољне резултатима избора и сумњајући у изборну крађу упале на Капитол Хил.

Налог Доналда Трампа тада је првобитно био искључен на 12 сати, непосредно пошто је демонстранте који су упали у Конгрес назвао „патриотама“. Твитер је тада упозорио да би Трампов налог могао бити трајно суспендован уколико опет прекрши правила ове друштвене мреже. Доналд Трамп је после тога написао још два твита.

У првом је писало: „75 милиона сјајних америчких патриота који су гласали за мене и Америку на првом месту, имаће свој глас још дуго у будућности. Нико их неће ниподаштавати, ни на који начин!!!“

У другом твиту написао је: „За све оне који се питају, нећу бити на инаугурацији 20. јануара.“

Челници Твитера су ове објаве протумачили као да одлазећи амерички председник није спреман на мирну предају власти и да су „многе присталице то доживеле као потврду да избори нису били легитимни“, и Трампов налог је трајно уклоњен.

Формалан разлог за то представљало је „кршење политике о глорификацији насиља“, објаснили су из ове компаније. Међутим, када је 2017. године Доналд Трамп на Твитеру написао „Ким Џонг Ун, лудак из Северне Кореје коме не смета да изгладњује и убија људе, биће тестиран као никада до сада“, челници ове компаније то су оценили као објаву од јавног интереса.

Дакле, Твитер је уређивањем садржаја почео да се бави у Америци, а у Србији је то учинио тек недавно када је налоге неколико медија означио као сараднике Владе Републике Србије.

Новинари сарадници

Поред самих медија, најављено је и да ће на Твитеру бити означени и налози појединаца, новинара и уредника који су повезани с медијима који сарађују са Владом Србије.

Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије за Око магазин каже „Твитер је само констатовао нешто што ми констатујемо већ годинама, с тим што је употребио благу формулацију“.

Живојин Ракочевић, председник Удружења новинара Србије (УНС) сматра да је у свему овоме спорно што ми не знамо на основу које методологије је Твитер то учинио.

Међутим, у овом случају ни УНС ни НУНС нису се огласили саопштењем.

Новинар Дојче велеа и Времена Немања Рујевић сматра да је Твитер рекао истину, али да не може корпорација тиме да се бави, јер иза тога, сасвим сигурно стоји неки пословни интерес.

„Приватна компанија то може да уради, а ми имамо права да се о томе изјаснимо“, сматра Љиљана Смајловић. „И да више не мислимо да је Твитер, како су до сада опозициони новинари говорили, једини слободни медиј у Србији. Он није слободни медиј он је део једног политичког спектра, а чији су део и неки од уредника медија одушевљених Твитером.“

Милица Кулић сматра да Твитер не може „мало да уређује“, јер тиме кориснике можда доводи у заблуду да су медији који нису означени добри, а они који јесу означени то нису.

Медији који сарађују са владама

Твитер је, на пример, руски сервис Спутњик обележио као сарадника руске владе, али британски јавни сервис Би-би-си није обележен. Из Твитера кажу да је Би-би-си изузетак јер поштује професионалне стандарде и саопштавају да је критеријум за означавање медија био контрола над уређивачким садржајем. Означили су, кажу, оне медије у којима држава контролише уређивачки садржај кроз финансијска средства, директне или индиректне политичке притиске, или контролу над производњом и дистрибуцијом.

Зоран Станојевић, уредник Интернет портала РТС-а, каже да ако је критеријум финансирање из буџета, онда се РТС ту не уклапа. Од ове године јавни сервис не добија новац из буџета.

Немачки Дојче веле, који плаћају немачки порески обвезници, није обележен. Без ознаке на Твитеру је и Радио Слободна Европа, медиј који финансира Амерички конгрес. Глас Америке на чијем сајту јасно пише да „представља политику САД-а јасно и ефективно, уз омогућавање дебате о тој политици“, такође није обележен. Милица Кулић каже да то не значи да су Глас Америке и овдашњи таблоиди исто.

„Нису исто јер су таблоиди брутално кршили новинарски кодекс“, каже Кулић, али ако је критеријум „сарадња с владом“, онда се то односи и на Глас Америке.

Ако је критеријум био контрола над уређивачким садржајем, онда Твитер, као што то каже ЕФН, мора да покаже методологију на основу које мери независност неког медија од политичког утицаја.

Када би Твитер, као што то саветује ЕФН свој посао одрадио до краја и обележио све, а не само неке медије, онда би и званични налози ових медија и новинара били обележени као сарадници немачке, британске, америчке владе… И не само то, већ бисмо тако видели и ко су финансијери приватних, а не само државних медија.

Одлука Твитера да обележи само неке, а не све, није дала комплетну слику о српским медијима.

Ко седи у жирију?

Првобитно, телевизија Н1 објавила је да је медије у Србији означио Твитеров алгоритам. Хоће ли, по новим правилима Твитера, та вест бити означена као фејк њуз јер је ова компанија неколико дана касније за Истиномер саопштила да су консултовали бројне заинтересоване стране, укључујући академике и истраживаче, цивилно друштво, владу, стручне организације?

„То није могао компјутер сам да закључи, ту мора да је постојао некакав жири. Да су нас прогласили најбољим медијем у Србији, сви би сада желели да знају ко је био у том жирију како би закључили да ли је жири био објективан и шта су му били критеријуми. Ми само то желимо да знамо“, каже Зоран Станојевић.

Међутим, из компаније Твитер РТС још није добио одговор ко су били појединци који су консултовани поводом означавања медија.

Нови заплет у причу унео је председник Србије Александар Вучић, који је рекао: „Обратите пажњу на саопштење Твитера, оно је мени јуче било најважније – они су нам све рекли, а они кажу: невладине организације, лажни експерти, БИРОДИ, Ђилас, Шолак, али и невладине организације, пријављивале су и денунцирале оне који нису послушнички настројени према њима“.

Након тога реаговао је и амбасадор САД Ентони Годфри истакавши да је „узнемирен обележавањем новинара као страних агената или медија под контролом Стејт департмента“. Независни новинари су патриоте, а не издајници, рекао је Годфри.

Геополитика медија

Ако у јавности стално слушамо да су председник Вучић и Запад партнери, да ли је онда ово што гледамо мала свађа међу пријатељима, у којој су српски новинари само колатерална штета.

Љиљана Смајловић каже да нас и власт и опозиција уверавају да им је Запад партнер, али и чак и поштен пословни партнер „увек хоће да има мало више уплива и да више одлучује, него што одлучујете ви“. Председник НУНС-а Жељко Бодрожић сматра да Вучићу и ова ситуација одговара и да ће је окренути у своју корист.

„Е, за то су сами криви ови медији који сматрају да се мора супротстављати државној сили, али не усуђују се да се супротстављају највећој војној сили која је икада на планети постојала“, каже Смајловић. „Они Вучићу стављају ореол човека који се тој сили супротставља и он каже: ‘Ево ме, пуцајте, ту сам’.“

Претходно је председник Александар Вучић изазвао Твитер да му искључи налог. „Једва чекам да будем још један Трамп“, рекао је председник Александар Вучић, а ту вест су пренели и светски медији, при чему је америчка агенција АП (ненамерном грешком новинара АП је у емисији назван француском агенцијом) Вучића је описала као аутократу.

Ричард Гренел, бивши саветник Доналда Трампа, на Твитеру је означио српског председника и овај потез Твитера назвао лицемерјем у пуном сјају. Вучић је претходно с иронијом коментарисао како ће се укидањем његовог налога на Твитеру показати да је добро да талибански гласноговорници имају слободан приступ тој слободарској мрежи. Међутим, Талибани су протекле недеље ушли у Кабул, али су избачени са Твитера. Пре два дана суспендовано им је више од 100 налога.

Твитер у Србији ни овим поводом не престаје да буде грлата јавност, за неке већи од живота. Али је Твитер заправо само гласна мањина. Ова друштвена мрежа у Србији има до 400.000 корисника. Неки од њих су само алгоритми.

 

Аутор Аница Телесковић