А. Павић: Американци имају тајне јединице у преко стотину држава

Америка је, уз изузетак Другог светског рата или Хирошиме и Нагасакија, своје главне операције водила у форми тајног рата и под лажним заставама, каже уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија поводом писања Њујорк тајмса о тајној америчкој јединици која је играла кључну улогу у нападима САД против Исламске државе и изазвала бројне цивилне жртве.

Јединица „Талон анвил“ званично није постојала, али је деловала у оквиру специјалних „Делта снага“ америчке војске и није се обазирала на стриктан протокол, сазнаје овај амерички лист.

Како се наводи, приликом америчких напада против Исламске државе у Сирији ова јединица се оглушивала о строга правила за избор мета и бацала је бомбе и испаљивала пројектиле на пољопривреднике, избеглице, па чак и децу.

Форма тајних ратова под лажним заставама

Ђуро Билбија не сумња да су наводи Њујорк тајмса истинити јер је, како каже, Америка позната по борби на тајним фронтовима и под лажним заставама, од којих је најпознатнија она да је реч о некаквој америчкој цивилизацијској мисији и да је то „за добро“ народа против кога је употребљено.

„Познат је случај посланика ирачког парламента који је, у јеку борбе САД против Исламске државе изјавио да Американци лажно објављују да су бомбардовали неке позиције те организације у Ираку, а да им заправо помажу оружјем, муницијом, храном и лековима. Та иста Исламска држава је, у такође тајној операцији, демонтирана од стране САД када су схватили да им више не завршава посао у Сирији, а њене виталне структуре су пребачене у Авганистан“, објашњава некадашњи дописник Вечерњих новости из Москве.

Таквих примера, додаје, има пуно у централној и јужној Америци, а такве операције су вођене и у Ираку и Авганистану, без обзира на то што се то није могло добро видети од формалних, чисто војних операција.

„На крају крајева, Американци су заједно са Британцима измислили приватне војске. Али, оне су само формално приватне и само формално Пентагон са њима нема никакве везе, јер су неки од генерала и других нижих официра смишљено пребацивани из званичних америчких војних структура у такве организације. Оне су водиле тајне операције широм планете и то је рађено масовно, ради се и данас, а радиће се и даље и то, по правилу, некажњено, јер САД користе слабост земаља у којима се такве акције спроводе“, наглашава Билбија.

Тајне америчке јединице широм света

Слично размишља и политиколог Александар Павић који каже да Американци имају бројне тајне јединице широм света, размештене у преко стотину држава. Сједињене Америчке Државе, напомиње он, врло често делују и посредно, преко локалних „извођача“.

„У том смислу ово није ништа ново, само делује ново када исцури у јавност као сада. Људи су можда заборавили да је Џулијан Асанж у затвору јер је објавио документа о дејствима америчких снага у Ираку где је много цивила страдало. Такође имамо и случај „звиждача“ Денијела Хејла, припадника америчке националне службе за безбедност који је учествовао у програму напада дроновима. Амерички програм напада дроновима, под контролом америчке војске и Централне обавештајне агенције (ЦИА) је од 2004. године до данас побио од девет до 17.000 људи широм света, укључујући и децу“, наводи Павић.

Да Американци своје тајне ратове воде под лажним заставама доказују, подсећа политиколог, бројни документи који говоре да су САД одговорне за настајање Исламске државе.

„Своје мрачне операције и одговорност за смрт бројних цивила Американци покушавају да држе што даље од јавности, па вест о постојању и дејствима тајне јединице ‘Талон анвил’ представља само кап у мору“, истиче наш саговорник.

Рачак, Маркале…

И Ђуро Билбија сматра да, поред Пентагона, тајне операције контролише ЦИА. Не морамо ићи далеко, каже уредник портала „Факти“, јер несумњиве америчке радове тог типа имамо пред сопственим носем:

„Сетимо се само напада који је подметнут српској страни у улици Васе Мискина у Сарајеву, Маркала или операције у Рачку. Све су то урадили амерички људи, оперативци војних и обавештајних служби, а то што ми до данас не знамо њихова имена, изузев Рачка у којем је операцију водио човек ЦИА-е Вилијем Вокер, тобожњи међународни мировни посредник, показује колико је Америка моћна да такве ствари може да држи далеко од истраге.“

Управо из разлога да не би могло да се суди њиховим људима Сједињене Америчке Државе нису ни приступиле одређеним међународним конвенцијама, нити признају Међународни суд правде, па тако и њихови поступци пролазе некажњено, закључује Билбија.

 

Аутор Сандра Черин