130 година од рођења Гаврила Принципа: Шта је Пупин говорио о Аустроугарској и Сарајевском атентату

Вест да је Гаврило Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву брзо је обишла земаљску куглу и стигла у Америку. Михајло Идворски Пупин још брже је реаговао. У говору на Видовдан 28. јуна 1914. у Универзитетском клубу у Њујорку, објаснио да је репресивна владавина над српским народом у окупираној Босни главни кривац и виновник трагедије и атентата у Сарајеву.

Пре тачно 130 година, 25. јула 1894, рођен је Гаврило Принцип.

Баш на његов рођендан пре 110 година, 25. јула 1914, Пупин је, у „Индипенденту“, још подробније објаснио да је Сарајевски атентат последњи чин драме која је почела аустроугарском анексијом Босне и Херцеговине. Припајање БиХ, по његовим речима, као и репресивна политика према Србији, морали су да доведу до „експлозије“.

Поводом ултиматума који је постављен Србији, Пупин је дописнику „Њујорк тајмса“ изјавио да је Аустроугарска агресор који користи прилику за припремање рата. Осудио је 26. јула западне силе које су јој дозволиле да врши насиље над Србијом. Тада је закључио да ће у Европи избити Велики рат и да ће се у њему наћи све европске земље.

И наредних месеци, изјаве познатог научника и професора са Колумбије, објављиване су у „Њујорк тајмсу“. Он је упозорио да су Француска, Енглеска и Русија морале да спрече германски продор на исток.

Када је у Европи почео Први светски рат, Пупин је у згради њујоршке Опере организовао велики збор Јужних Словена и енергично говорио о Аустроугарској политици према Србији, називајући је „злочиначком и криминалном“.

Поред Срба, збору су присуствовали Чеси и Грци, ређали су се говорници, певале националне химне и узвикивале осуде на рачун Аустроугарске. Пупин је у свом говору нагласио да је Аустроугарска, по својим схватањима и понашању, „покварена“ и да није поштовала своја обећања, а поступци према Србији су „најбољи доказ њене покварености“. Он је позивао да се дају прилози за пострадале у отаџбини и сам је упутио прилог српском Црвеном крсту од 20.000 долара (3. септембра 1914), што би данас износило преко 600.000 долара.

Још током Балканских ратова, Пупин је јавно иступао против Турске империје, а после је наставио битку у медијима против Аустроугарске и истицао да је њен утицај на Балкану мртав и да ће сваки покушај да се обнови бити осуђен на пропаст. Упозоравао је на претњу од Аустроугарске и предвиђао да ће, уколико покушају да нападну Србију, доживети исту судбину као Турска.

На страницама „Њујорк тајмса“, Пупин је водио оштру расправу са аустроугарским министром Александром, грофом од Хојоса (Ludwig Alexander Georg Graf von Hoyos), који је често омаловажавао Србе и Србију као заостале, тврдећи да је по западну цивилизацију опасан утицај руског цара на православну цркву.

Пупин му је одговорио оштрим демантијем, рекавши, између осталог, да у Србији не постоји сиромаштво, што потврђује чињеница да из ње нема исељавања и да у Америци има сâмо пет стотина исељеника из Србије. За разлику од тога, сиромаштво је у Америку отерало скоро милион Јужних Словена из Далмације, Хрватске и Босне и Херцеговине, који су били под влашћу Аустроугарске. Ти крајеви су готово остали без мушке популације.

Упозоравао је америчко јавно мњење на опасност која прети Европи и свету. Објашњавао је да би рат који изазивају Аустроугарска и Немачка требало да спрече Америка и Енглеска. Успео је да објасни аустроугарске намере боље него званична српска дипломатија.

Пупин је и данас инспиративан за геополитичке теме јер је писао како су се Германи 40 година спремали за Први светски рат и како је Америка постала доминантна империја развојем технологије, телеграфије, телефоније, аутомобилске, авионске, филмске и војне индустрије.

Када се говори о Гаврилу Принципу, и данас се прећуткују многе важне историјске чињенице, од тога да је у БиХ, у његово време, постојала типична колонијална власт Аустроугарске која се понашала као британска колонијална управа у Индији или белгијска у Конгу и да је атентат био чин борбе једног храброг младића за слободу.

Сам Принцип је на суђењу рекао да је починио атентат из освете због повређених социјалних и националних права јужнословенских народа у Аустроугарској. Он је хтео да се освети због социјалне беде у којој аустроугарске власти држе сељаке, чијем друштвеном миљеу је и сâм припадао. Принцип је био млад човек који је живео у репресивном режиму који затире комплетно историјско и културно наслеђе целе једне националне заједнице, зарад остварења својих колонијалних циљева.

Али, Срби нису били усамљени у борби против Аустроугарске.

Подсетимо се Гуљема Обердана који је у Трсту 1882, покушао да убије Франца Јозефа, али није успео и ликвидиран је у покушају. Он се залагао за слободу и уједињење италијанског народа. После неуспешног атентата, цар је владао још 35 година, али никада више није посетио Трст. „Химна Обердану“ била је једна од најомиљенијих борбених песама коју су певали Италијани током Првог светског рата. Он је проглашен за националног хероја, а споменици њему у част налазе се широм земље.

Догодило се и убиство аустроугарске царице, супруге цара Франца Јозефа, Елизабете, чувене хладнокрвне Сиси, коју је убио италијански револуционар, анархиста Луиђи Лучени. Атентат се одиграо на обали Женевског језера 1898, а Лучени је ухапшен и осуђен на доживотну робију. Властима је рекао да је анархиста који је дошао у Женеву са намером да убије било ког суверена као пример другима.

У низу атентата који су се тих година догодили широм Европе, краља Александра Карађорђевићабројни историчари сматрају последњом жртвом Првог и првом жртвом Другог светског рата.