Како на публику подједнако преносите и руску и италијанску, јужњачку емоцију?
— Само погледајте нашу земљу Русију, колико је она огромна. Она обједињује у себи и хладноћу и зиму и топлоту и страст и — све. А ја имам и мало италијанске крви. Све ће вам бити јасније ако погледате велики град као што је Санкт Петербург, погледајте само колико је тамо живело и стварало Француза и Италијана — Роси, Растрели, Монферан, много истакнутих градитеља и музичара и великих уметника је долазило и, хвала Богу, долазе и даље — чак је и земаљска кугла јако мала.

Народни уметник сте Русије, али сте родом из Украјине. Колико се на ваш уметнички рад одражавају напетости између две државе?

– Ја се поносим тиме да сам, не само народни уметник Русије, већ и Украјине, поносим се и руским и украјинским народом и не делим их. Не верујем да међу народима може бити неког неразумевања, јер — како су били пријатељи, тако ће и бити. Ја, наравно, нисам политичар, него музичар, и мој је посао да повезујем и да градим и чинићу све да наши народи живе у миру, љубави и здрављу, зато што је то један, православни народ и треба да живи заједно.

Као студент четврте године државног конзерваторијума у Петербургу, позвани сте да се придружите трупи Маринијског театра. То је сан, вероватно, сваког уметника. Али — колики је изазов то био за Вас као младог човека, на која сте све одрицања морали да будете спремни?

— Био сам спреман за Маринијски театар и од почетка су ми давали главне улоге. Тако да сам, већ кроз две недеље, певао у групи Маринијског театра. Певао сам Фауста, Травијату, Дон Карла, Оњегина, Пикову даму… Већ сам био спреман. Када човек бира професију певача — онда треба да буде борац и да има карактер. Ако се бојиш сцене — онда треба да мењаш професију.

Први сте у Маринијском театру извели „Травијату“ на изворном језику. Какво је то било искуство? Како је изгледало унети један тако велики новитет у тако велику институцију културе, која има тако дугу традицију?

— И у Лондону и у Немачкој су ову оперу певали на свом језику: на енглеском и на немачком. А у Русији су, у то време, певали на руском. Ја сам био први који је отпевао „Травијату“ на италијанском језику. И од тог тренутка су сви у нашем Маринијском театру почели да певају на оригиналном језику. Захваљујем маестру Гергијеву што је поверовао у то да ће то бити исправна ствар. И мислим да је то био пун погодак, тим пре што у Санкт Петербургу има јако пуно оперних позоришта. А Маринијски театар су правили као императорско позориште, позориште за цара, и тамо су наступали певачи из целог света. Сад је испало да је Маринијски театар — број један.

Поменули смо Гергијева. Ми смо имали прилике да га угостимо овде на Мећавнику пре две године. Да ли сте се консултовали са њим пре доласка? Да ли Вам је рекао шта Вас очекује?

— Ја нисам први пут у Србији. Срби су наша браћа, ми смо, у ствари — један народ. Тако да није било потребно да се саветујем ни са ким. Једноставно — да одлучим и да дођем овде. Вама захваљујем на свему што је овде било, јер је заиста било сјајно. Једно је да осећам, а друго је да знам да сам кући. Ово је заиста права кућа — видео сам иконе које и ми имамо. Ја сам православац и ја се овде заиста јако добро осећам.

А како Вам се чини концепт овог фестивала? Несвакидашњи је… Музика се изводи у природи, на брду…

— Све је сјајно. Концерти се одржавају и на отвореном, али и у затвореним просторима — све зависи од времена. То што се дешава овде, то што је овде тако велики и истакнути уметник Емир Кустурица направио — заиста је сјајна ствар. И то што млади људи долазе… И тако велика компанија као што је „Гаспром њефт“, која подржава овај фестивал, тако да — велико хвала и Русији и нашем „Гаспром њефту“. Они пуно тога раде у области културе и у области спорта у Русији за младе људе. Захваљујемо на том добром и лепом приступу.

Пошто живимо у свету технолошког напретка и све луђих моралних начела, намеће се питање — колико је профитабилно певати оперску музику у 21. веку?

— Није нимало тешко све то у данашње време певати, јер је то музика која долази од Бога. А не као онај тешки рок, који ми апсолутно не схватамо… Ми певамо божанску музику. Али, наравно — постоје различите врсте рока. Ја преферирам да читам праву књигу, а не на рачунару. И да слушам праву музику и да погледам добар филм. У време бездушности у свету — ми православни народи знамо шта је мајка, шта је отац, шта је породица — и за сада се још држимо тога. И ми не треба да пуштамо у нашу породицу такве лоше ствари. А то је основ, то је темељ свега. Ми треба да покажемо целом свету и Европи да је породица оно најважније.

Били сте амбасадор Санкт Петербурга за време Светског првенства у фудбалу 2018. године. У каквом Вам је сећању остала та улога?

— Не само да сам био, него ћу и бити — зато што су ме изабрали и за 2020. годину. Цео свет је био тамо, чак и људи који нису знали где је Русија. Дошли су из целог света. Отпутовали су одушевљени. Зато што је на свакој радио станици и на сваком ТВ каналу могло да се чује — да је Русија страшна земља, да су тамо медведи, вотка… Била је заиста јака пропаганда. А људи после нису хтели да оду, чак су се многи и венчали тамо и остали и да живе. Као што је рекао председник ФИФА Ђани Инфантино — то је био најбољи шампионат у фудбалу који је икада организован и одржан. Гостољубивост, безбедност, добар приступ свему, добро организован транспорт… Тога нигде није било до тада.

Како сузбити ту анти-руску хистерију у Европи?

Тако како се борио и српски амбасадор у ПССЕ. Он је заиста сјајан момак и он је рекао да је наш брат. Залагао се да Русија није апсолутно никакав непријатељ — већ је наш пријатељ и он се, до последње капи своје крви — борио за то. Тако да је сада и Русија опет враћена у Савет Европе. Наш председник Владимир Путин својим ауторитетом показује да он није никакав непријатељ, показује да се бави својим послом, да он није агресиван. Свако би требало да научи нешто од њега. Он никада није увредио никога — ниједног председника, ниједну јавну личност, ниједног обичног човека. Он се апсолутно са великим поштовањем односи према свима. Али, без обзира на то што га пуно провоцирају, чак и са највиших нивоа — он је сјајан момак.