Сад на Запад не идем чак и да ме позову: Порука чувеног руског пијанисте Березовског

Воли српске трубаче, помало свира џез, а важи за једног од највећих вирутоза на клавиру и најбољег представника руске пијанистичке школе. Њена суштина је, истиче за Спутњик чувени пијаниста Борис Березовски, словенска душа.

Непосредан и опуштен као и сви генијални људи, Березовски на сва питања одговара уз осмех и с лакоћом с којом бравурозне пасаже Прокофјева и Рахмањинова везе као да падају с неба. Иза њега је више од 30 година наступа на малтене свим важнијим светским сценама, од Карнеги хола до Велике сале Московског конзерваторијума, одакле се и отиснуо у сам врх клавирске уметности.

С уметником разговарамо на Мећавнику где је стигао да би наступао на фестивалу „Кустендорф Класик“.

Каже нам је да је уверен да ће та манифестација дуго и срећно постојати.

За фестивал је место где се одржава најважнија ствар, а Мећавник је фантастично место, наводи чувени уметник који је дошао на позив Емира Кустурице због чега је био неизмерно срећан.

Радује га и што у Србији нема укидања руске културе у времену кад на Западу укидају Чајковског, па чак и пијанистички Конкурс Чајковског избацују из Међународне федерације музичких конкурса на ком је Березовски и сам победио 1990. године. На питање, како то коментарише одмахује руком:

„Не желим да говорим о глупостима, а то све спада у идиотизам и мрачњаштво. И зато не желим чак да трошим време на то. То је њихов проблем, то апсолутно није проблем руске културе, па нек виде шта ће с тим, нек живе како хоће“.

Да ли и вас лично то погађа? Забрањују ли вам да свирате?

Има она генијална пословица – не љути се на будале. Ако се љутиш на будале онда значи да си и ти помало будала. Ако се не љутиш на њих, онда је све у реду.

Односно, ви можете и даље да свирате на Западу?

Не могу зато што сам се ја изјаснио. А у принципу, моје колеге, они који ништа нису говорили и даље свирају на Западу. Али за оне који су изнели своје мишљење о оном што се дешава то је актуелно. Односно, за мене је за наредних много година Запад затворен. Али ја апсолутно не жалим због тога. А чак и ако ме позову, а већ су ме позивали, свеједно нећу да идем јер ми је то мрско.

Можда зато што од оних који хоће да свирају на Западу траже да се одреде и да кажу да Русија и Владимир Путин нису у праву?

Има и таквих. Али никог не осуђујем и никог не позивам да заузима став, то је индивидуална ствар. Мене је то погодило као човека који се изјаснио, мада за мене то није никакав проблем. Необично ме је зачудило то што је имати властито мишљење кажњиво у демократским земљама. То ме је чак страшно насмејало. Поводом демократије и корупције, последњи пут кад сам био у Швајцарској и неки адвокати стоје и дискутују, па кажу – „да, оптужујемо Русију да тамо има корупције а код нас у Швајцарској нема корупције…“ И почињу да се смеју. Нисам видео годинама људе који се тако искрено смеју. Онда схватиш да је све то нека комедија, комедија дел арте.

Кажете, изјаснили сте се. Зашто?

Мене је као и сваког човека, посебно руског, све ово бринуло. Гледао сам много различитих тачки гледишта на оно што се догађа. Амерички политиколог Џон Миршајмер је такође говорио о смислу ових догађаја и за све оптужио Запад. А он је веома озбиљан научник, професор. Разумем да могу бити и друкчије тачке гледишта, свако има своју, али то је веома пристојна, веома аргументована позиција. И кад сам дошао на телевизију рекао сам да ми се свиђа то гледиште и да се слажем с њом. И то је све. А њега су још сад ставили на украјински списак Миротворец.

Опет долазимо до тога да човек има право на своје мишљење, а прецртавају га. То доводи у велико питање сву одрживост те демократске идеје јер она саму себе анулира.

Треба рећи да ви говорите са позиције човека који је живео на Западу – од 1991 до 2013. године живели сте у Лондону и Бриселу. А онда сте се вратили. Зашто?

Једноставно, свиђа ми се да живим у Москви. Москва се веома променила. Кад сам отишао то је био један град, сад је потпуно друкчији. Мени се јако свиђа у Москви, свиђа ми се сам град, свиђају ми се позоришта, дешава се веома много занимљивих ствари. Уметнику је јако занимљиво у Москви. Лондон је такође одличан град, али то није мој град. Тамо се нисам родио и тамо ћу свеједно бити странац. У том смислу било каква емиграција није баш добра и то не бих ником саветовао да ради. Кажем то из свог искуства.

Шта вас надахњује?

Као и сваког човека инспирише ме лепота света, природа – и разноликост.