РАДИОНИЦА СА СТЕФАНОМ КОМАНДАРЕВИМ: Оптимизам је животно и поетичко становиште

Петог дана Фестивала гости су имали прилику да гледају, премијерно у Србији, пројекцију филма Правци, бугарског режисера Стефана Командарева. Након пројекције, режисер је одржао радионицу.

Већ двоструки бугарски кандитат за Оскара, Командарев је режисер који инсистира на поетици миграције и транзиције, које осећа као централне проблеме своје земље, а која је заједничка за већину земаља Источне Европе. Тако су Правци филм који је лако могао бити смештен и у Србији, Румунији или Босни, што га чини социјално универзалним, препознатљивим и значајним за читав један регион.

Као и са филмовима Свет је велики и спасење чека иза угла (2008) и Суд (2014), и Правци су опседнути транзиционом кризом и миграцијом становништва у земље Западне Европе. Док су у два претходна филма то били животи Бугара који одлазе на Запад и миграната који пролазе кроз Бугарску на свом путу ка Западу, сада је реч о животу бугарских таксиста, које Командарев користи као слику целокупног буграског друштва.

Бугарска је земља оптимиста, цитирао је Комндаревједног од својих ликова, јер су песимисти и релисти већ отишли. У ову шалу стаје Командаревљев осећај живота и расположење његових филмова. Јер, колико год тешку и грубу представу друштва нудио, режисер не бежи од хумора, нити од наде.

Направио сам овај филм због своје деце, јер сам забринут у каквом ће свету они живети, закључио је Командарев и додао, иако у стилу шале о песимистима, да ипак има наде.

Бугарска премијера филма тек треба да се деси, али је режисер са присутнима поделио причу о тестној пројекцији филма, на којој су били само таксисти бугарске престонице. Око 250 таксиста је гледало филм, каже Командарев, и прихватили су га као истину о себи. За њега је то била последња провера филма и потврда да је оптимизам примерено животно и поетичко становиште.