ОТВОРЕН 16. КУСТЕНДОРФ; ЕМИР КУСТУРИЦА: Борба против зла може сачувати уметност!

 

У Дрвенграду на брду Мећавник изнад Мокре Горе вечерас је отворен 16. по реду Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. До недеље увече Дрвенград биће домаћин младим филмским ставараоцима са свих страна света. Стручни жири прогласиће најбоље филмове и ауторе а у конкуренцији ове године било је више од 370 филмова од којих ће 14 бити приказано на фестивалу.

Фестивал је отворила министарка културе у Влади Србије Маја Гојковић која је рекла да је Кустендорф „једaн од најинспиративнијих културних догађаја у региону, Европи и свету, на коме се слави висока уметност и ауторски филм као њен важан део“.

„Слоган овогодишњег фестивала је „Уметност изнад свега“, и он верно описује животни и стваралачки пут нашег домаћина. Емир Кустурица је на првом месту велики и признат уметник и један од симбола највећих успеха југословенске и српске кинематографије. Захваљујући првенствено њему, Србија има аутентични филмски фестивал који је истински празник уметности. Присуство бројних великих имена из света филма, оплеменило је „Кустендорф“ дискретним шармом звезда које то стварно јесу. Односно, да будем прецизнија, које то јесу јер су својим делом одавно закорачили у филмски храм бесмртности, иако се не труде да то буду“, рекла је вечерас на Мећавнику министарка Гојковић поздрављајући госте фестивала.

По њеним речима „Кустендорф“ је од свог настанка сврстан међу најбоље светске филмске фестивале, што је од великог значаја и за афирмацију наше културе и Србије у међународним оквирима“.

„Ми смо одувек били познати као земља талентованих уметника и стваралаца. Фестивали као што је овај на Мокрој Гори, имају важну улогу у стварању нових великих аутора као што су Емир Кустурица, Живојин Павловић, Саша Петровић и други који су обележили филмску уметност на овим просторима. Због свега тога, подршка Министарства културе овом филмском фестивалу неизоставни је део одговорне културне политике и битан подстицај развоју кинематографије“, речи су министарке Гојковић.

Госте фестивала поздравио је вечерас и прослављени српски режисер, оснивач Кустендорфа Емир Кустурица.

„Одакле послије свега идеја да се далеко од свјетла велеграда у ова здања доводе највећи свјетски аутори редитељи, писци сценарија, глумци, са њима и млади аутори? Пресудна је била вјера да свака поезија стиже из пустиње па смо ми умјетност вратили на право мјесто. У брдовиту пустињу. Филмови, наших гостију у минулим годинама су били велики умјетнички домети, а њихово дејство је попут литургије будило најдубља осјећања учвршћујући често нашу савијест која нас свакодневно одржава на нашем животном путу између хаоса и реда. умјетност је светост а умјетничко дјело је сакралног поријекла“, рекао је вечерас на отварању Кустендорфа Кустурица који је свом обраћању дао наслов „Нови мртвац у новом светском поретуку“.

Зашто слоган „Умјетност изнад свега“, пита Кустурица.

„ Због тога што не живимо у времену када цвјета умјетност коју смо увијек везивали за појам слободе, живимо у времену негације стваралаштва и због тога што смо се обрели у свијету спектакла медија промјене свијести о човјеку. До половине прошлог вијека човјек је био центар универзума, све док се на сцену нису вратили пројекти еугенике вјежбани у току Другог свјетског рата праћени технолошком експанзијом и чудом која су промјенила наше навике“, каже велики режисер.

„Да ли данас има неко ко вјерује да Жулиан Асанж који се борио за слободу говора може бити ослобођен ако би рецимо велики писац Џонатан Френзен затражио од предсједника САД Бајдена да смјеста ослободи невиног човјека или барем покрену остале писце да спасу невиног човјека? Проблем није само у томе што је конформизам избацио преостале умјетнике из колосјека борбе за правду…Наиме није извјесно да ли би евентуална посјета Френзена Бајдену било шта промјенила пошто није сигурно да ли би Бајден знао да ли Френзен долази или управо напушта Бијелу кућу. Нема више ни филмских звијезда, сада има више слика Била Гејтса, Безоса, Илона Маска, Зукербергa и других милијардера него филмских звијезда из Холивуда. Богаташима досадило да гледају туђе слике. Мога друга Џонија Депа је извукао процес са Амберовом и да није и њега би задесила судбина савремених холивудских светаца који су тамо код њих дуго били замјена за Светог Николу, Јована…“, речи су Кустурице.

По његовим речима, „свијет је претворен у колосеум; умјетничка дјела стижу до нас у партикулама, хиљаде платформи претварају естетику у идеологију и док биоскопи одумиру јер су се филмови преселили у телефоне, а Нетфликс, Амазон и хиљаде платформи шаљу своје сигнале људским стадима поручујући да је њихово политичко увјерење њихова судбина и никако слобода која се, узгред данас и не спомиње“.

„Има ли умјетности која може да спасе свијет? Слично се, питао Достојевски стављајући љепоту у први план. Када већ спомињемо Достојевског треба споменути дехристијанизацију Запада. И не смијемо заборавити да хришћанство није сплет апстрактних циљева, идеја и погледа на свет, већ конкретност Бога који се оваплотио у људском телу, који нам не даје опис нашег живота, него је он тај живот. А човек и његов пут се учитавају у вријеме као целовитост, јер човек није ни само материјално, ни само духовно и душевно биће. Он је и дух и тело“, рекао је вечерас Кустурица.

„Достојевски је понудио визију човека као целовитијег од онога човека кога ће касније друштво препознати као потрошача. У том простору тиња нада да ће умјетност као вјерни пратилац људског духа преживјети у побуни младих и у потрази за изгубљеном слободом. Јер многи су свесни да бити потрошач и део мравињака није идеал личне слободе. За религиозне мислиоце важи идеја да ако нема Бога нема ни умјетности, ни слободе јер религиозна осјећања ове врсте су сестринска веза између два појма. Подјела на добро и зло и посебно борба против зла, може очувати умјетност. Вјера у бесмртност умјетника и његовог великог дјела је паралелна вјери у вјечну душу. А шта ако не вјерујемо у поменуте појмове? Неће нас питати. Постепено ће нас, већ пријете претварати из органског у неорганског човјека. И шта онда ако за живота будемо заборавили на смрт!? Подсјетиће нас на трагикомичан крај и највећу освету која нас све чека. Дакле умирање ће бити праћено законитостима које не желимо као што не желимо ни колосеум у кога смо убачени без пристанка“, каже Кустурица.

Он је у свом говору под насловом „Нови мртвац у новом светском проетуку“ подсетио и да је једна погребна канцеларија у држави Њујорк осмислила и успоставила „дивну методу за обраду људских остатака, под бајковитим називом „Terramation“.

„Терамација, поступак који људске лешеве претвара у компост и добијене супстанце нуди на даље коришћење за предвиђену сврху. У оквиру увођења „новог поретка“, америчка погребна кућа „Ретурн Хоме“ („Врати се кући“) то управо сада ради.Дакле, можете нађубрити свој врт својом вољеном тетком која је за живота била дивна особа и на крају постала ђубре, а ако сте имали ујака који се за живота понашао као ђубре, у његовом случају ни смрт неће довести до промјена. Бићете у могућности да бирате јеловник, мама у супи, комшија у сарми, стриц у рибићу. Ако сте гадљиве природе можете продати компост комшији коме је потребно ђубриво. Дакле ко жели да будемо ђубрад за живота и послије смрти? Сви они који раде на декомпозицији умјетности“, рекао је вечерас у Дрвенграду ЕМир Кустурица на отварању 16. по реду Филмског и музичког фестивала Кустендорф.

Гости Кустендорфа претходних сезона били су Паоло Сорентино, Мет Дилон, Лав Дијаз, Никита Михалков, Џони Деп, Жак Одјар, Џим Џармуш, Одри Тоту, Гаел Гарсија Бернал, Моника Белучи, Рубен Естлунд, Алексеј Балабанов, Андреј Кочаловски, Матео Гароне, Беренис Бехо и бројни други.

Фото: Драган Карадаревић