Руски оскаровац Никита Михалков, још једном ће походити Међународни и филмски фестивал „Кустендорф“. Овај пут, од 21. до 26. јануара, у Мокрој Гори боравиће са својим братом, чувеним редитељем Андрејем Кончаловским коме је посвећен програм „Ретроспектива великана“. Михалков ће одржати филмску радионицу за учеснике фестивала, а публици ће се представити филмом „Сунчаница“ који је светску премијеру имао у Београду. Остварење у коме је српски глумац Милош Биковић остварио запажену улогу, сада ће видети и фестивалска публика.
Омиљени гост Емира Кустурице у Мокрој Гори боравио је и јануара 2011. године, тада је на „Кустендорф“ донео ратну епопеју „Варљиво сунце 2“.
И не „само“ то. Однекуд је усред филмске мећаве изронила његова књига необичног наслова: „Истина и правда – Манифест просвећеног конзервативизма“. Руски редитељ и мислилац исписао је јединствену, сопствену визију државне изградње и новог друштвеног уређења Русије за 21. век. Многи у манифесту „читају“ пут који је Владимир Путин одабрао.
Михалков на почетку манифеста констатује: „Еуфорија либералне демократије је прошла! Дошло је време за реалне промене!“ Оне ће настати, додаје он, без револуције и контрареволуције. У буци глобалних промена, „ново особље“ мора „видети и чути свој народ“, а универзална идеологија за промене постоји, зовемо је – просвећено конзервативна.
Шта је, према мишљењу Михалкова, просвећени конзервативизам?
– Конзервативизам одржава временске везе, не дозвољава њихов коначан прекид, повезује будућност са прошлошћу. Прави конзервативизам је битка вечности с временом – пише Михалков. – Овај конзервативизам нема везе са стагнацијом, аутократијом и нежељом за променама.
Ко су у богатој руској историји били просвећени конзервативци? По Михалкову: Пушкин, Гогољ, митрополит Филарет (Дроздов), највећи реформатор с почетка 20. века Петар Аркадијевич Столипин, чланови „Уније 17. октобра“… Бити конзервативац, данас значи бити човек који воли Бога и ближњег свога, сећа се предака и брине за потомке, брине за свет и мисли о њему као о живом бићу, он чува, развија и умножава културу, науку и образовање.
Имаће ова идеологија своје нове поборнике у Русији, тврди велики редитељ, и то је „здрави део друштва“: људи са техничким и научним образовањем, професионалци и квалификовани радници, већина војника и државних службеника, студенти и мудра старија генерација која размишља какво ће наслеђе оставити својој деци и унуцима…
– Ова идеологија је у себе апсорбовала православље и традиционалне религије, царске норме, принципе и механизме изградње државе… – наставља аутор узбудљивог манифеста – Културној роби широке потрошње мора се супротставити истинска култура.
Пишући о традицији, Михалков искључује револуцију као принцип решавања проблема, било да је реч о „крвавој побуни“ или о „скривеном, постепеном распаду државе и духовном осиромашењу народа“. И додаје: Револуције су завршене – заборавите.
– Народи који су заборавили своју историју осуђени су на изумирање. Историја је јединство прошлости, садашњости и будућности. Ми служимо Богу и Отаджбини а не идолима којима су наши савременици, који су остали без вере, наде и љубави, присиљени да приносе крваве жртве – износи Михалков поглед на историју. – Свака нација има своју интуицију и дух, своју судбину, изражену у националној култури. Национални понос, топло осећање, прави је почетак националног пута, а прави геније припада нацији.
Михалков сматра да идеолози руског конзервативизма могу и треба да наступе у улози лидера државе. Просвећено-конзервативни покрет треба да постане центар обуке за лидере нације и државе.
Чувени редитељ о слободи бележи: „Унутрашња слобода или правда дар је Божји. Спољна слобода или право јавна је обавеза човека да одговара за своје поступке у оквиру граница које је поставило друштво“. Обе слободе, правду и право, штите црква и држава.
Бави се руски мислилац у свом манифесту државом, војском, политиком, влашћу… О војсци пише:
– Током деценије перестројке, војна професија је напорима псеудодемократа постала у друштву презрена, а војници и официри заузели су позиције отпадника и одбачених. Војска мора да трансформише наше младиће у праве мушкарце, који су у стању да заштите себе, своју породицу и домовину. Са таквом војском бићемо непобедиви!
Са јаком вером да је будућност Русије садржана у његовом манифесту, разоткривајући шта је „иза фасаде либерализма“ помешаног с корупцијом, он на акцију позива „огромну већину“ која „не верује демагозима и не воли забушанте и брбљивце“, и зове на преображај.
– И нека нам је Бог у помоћи! – завршава Михалков свој „Манифест просвећеног конзервативизма“.
Манифест се на необичан начин нашао у Србији. Наш познати монтажер Светолик Зајц снимао је са Михалковом „Варљиво сунце 2“ и од чувеног редитеља чуо за документ на 62 стране, подељен у 21 поглавље. Убрзо је манифест стигао до Зајцовог бившег студента, издавача Александра Протића, и он је књигу превео и објавио.
У својој историјској традицији, руски конзервативизам доследно укључује четири компоненте, пише Михалков: црквену, монархијску, совјетску и либералну.
– Основни принцип рада и размишљања поклапа се са основним принципом одрживог развоја: мисли глобално и делуј локално. Конзервативизам се не плаши конкуренције и апсорпције страних елемената, напротив, он их апсорбује и креативно прерађује. Ова врста национализма је у светској историји стварала велика царства са позитивном мисијом, била је својствена византијској, англосаксонској и руској државности.
У делу манифеста посвећеном економији записано је:
– Залажемо се за економију са „људским лицем“. Економија постоји за човека, а не човек за економију. Модернизација не сме бити замењена вестернизацијом, ми нисмо Хондурас. Виртуелни новац мора бити везан за стварни еквивалент (злато, дијаманти, нафта, гас).
Тагови: Кустендорф, Никита Михалков