НА КУСТЕНДОРФУ БЕЗ „ЦРВЕНИХ КАРТОНА“: Вечерас почиње 15. Међународни филмски и музички фестивал у Мокрој Гори

МЕЂУНАРОДНИ филмски и музички фестивал Кустендорф почиње вечерас у Мокрој Гори: у времену у ком ништа није као што је било, у ком свакодневно сведочимо лому душе, Мећавник остаје уметнички азил, а „црвених картона“ ни за једну културу, макар је и светска влада забранила – неће и не сме бити. Овим речима, прослављени редитељ Емир Кустурица, позвао је учеснике и публику на 15. светковину слободарског духа.

– Када уђете у биоскопску салу, можете доживети време које штоперица не рачуна. Може се догодити и то, да када изађете из дворане, напољу почиње атомски рат. Овде имамо уточиште, шансу да човек себи продужи живот – нагласио је Кустурица. – Ово је такође време у ком је Достојевски кривац за стање ствари, а једна огромна култура доживљава поништавање. Србија врата отвара свима, овде нема „црвених картона“ за културу, јер она делује са свих страна света, а то се између осталог, у нашој епохи види, када Европљани добијају најмање „Нобелових награда“.

Фестивал се дешава под слоганом „Чудесна и раздирућа лепота стварања“, када се вечерас отворе врата кина „Проклета авлија“, Кустендорф ће почети филмом „Перје“ египатског редитеља Омара ел Зохаирија. Овај аутор је прошле године награђен главном наградом филмских критичара на фестивалу у Кану.

Програм „Ретроспектива великана“ посвећен је италијанском генију чији портрет, привлачећи пажњу посетилаца, већ деценију краси централни део сале „Висконти“ у Мећавнику – Пјеру Паолу Пазолинију. Само биографија авангардног уметника рембоовског типа, била би довољна да задовољи укусе љубитеља такозване грађанске културе. Пазолини је прешао пут од симпатизера надируће фашистичке пошасти, затим се приклонио комунистичкој партији из које је избачен – када се јавно декларисао као хомосексуалац, а убијен је 2. новембра 1975. године, дан након повратка из Стокхолма и сусрета са Ингмаром Бергманом.

Биографски приступ делу овог филмског режисера, писца, песника, сценаристе, драматурга, лингвисте, глумца, сликара, политичара, новинара и колумнисте, на Кустендорфу ће имати своје поетичко и естетско исходиште: биће приказани филмови „Шта су то облаци“, „Јастребови и врапци“, „Рикота“, као и омнибус „Вештице“.

Кустендорф ће ове године доделити две награде „Дрво живота“ за допринос филмској уметности: лауреати су глумци Петар Божовић и Тони Сервило, звезда филма „Велика лепота“ Паола Сорентина.

Целина „Савремене тенденције“ на Мећавник враћа редитеља Ашгара Фархадија, који ће студентима одржати онлајн радионицу, а уз његов филм „Херој“, публика ће видети остварење „Једна секунда“ још једног старог пријатеља Кустендорфа, редитеља Џанг Јимоуа. У оквору истог програма, на репертоару су филмови „Фреда“ Жесике Женеи са Хаитија и „Повест о мојој жени“ редитељке Илдико Ењеди из Мађарске.

Публици ће се представити и млађи ствараоци, у целини „Нови аутори“, то су Иван Бакрач са остварењем „После зиме“, Антонета Алмат Кусијановић са филмом „Мурина“ и Андреј Хуцулејак са делом „#dogpoorgirl“. Троје поменутих аутора који су у студентским данима били учесници Кустендорфа, представиће се својим дугометражним првенцима.

Фестивал се доделом награда младим ауторима, завршава 10. маја.

ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ

ЗА награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје, надметаће се 13 кратких играних и два документарна филма.

Ове године, аутори долазе из Француске, Данске, Швајцарске, Немачке, Русије, Шпаније, Румуније, Македоније, Израела, Португалије, Велике Британије, Словачке, Пољске и Србије.

ЏЕЗ И ВЕСЕЛЕ ОСАМДЕСЕТЕ

МУЗИЧКИ део Кустендорфа отвориће Јован Маљоковић са својим етно-џез бендом. Током пет фестивалских дана, према речима Емира Кустурице, на сцени ће се смењивати групе чији репертоар „покрива“ џез и „веселе осамдесете“.