Млади ирански редитељ и московски ђак: Русија сачувала културу – зато је преживела

foto: Sputnik / Марија Јаковљевић

Волим људе у Русији, руску културу, литературу, архитектуру. Тамо сам први пут видео и Емира Кустурицу чије је стваралаштво дубоко попут Бајкалског језера.
Овако надахуто говори млади Иранац Хамидреза Гасеми који је, фасциниран Кустуричином кинематографијом, одлучио да пријави свој филм за овогодишњи такмичарски програм „Кустендорфа“.
Хамидреза Гасеми рођен је 1996. године у Ирану. Са петнаест година пошао је у филмску школу и постао члан Иранског омладинског филмског друштва.
Потом је студирао сценарио на Универзитету лепих уметности у Исфахану. У том периоду учио је о историји филма и руској кинематографији. Школовање је наставио на ВГИК-у у Русији, где је похађао два курса – радионицу играног филма Александра и Владимира Кота, као и радионицу сценарија Рустама Ибрахимбекова.
„Први пут сам у Србији. Заиста је ово невероватно искуство за мене. Много личи на неке делове Ирана и мало сам носталгичан пошто годинама живим у Москви. Добра је то носталгија. Размишљам о Ирану и филм који приказујем овде је сниман у мојој земљи“, каже Гасеми за Спутњик.

Русија проширује ум

Случајно га срећемо у ресторану „Висконти“ у Дрвенграду где разговара са колегама из Србије, Француске, Израела и већ након неколико реченица о утисцима о „Кустендорфу“ јасно је да овај млади човек озбиљно приступа својој професији и свака прилика за учење му много значи.

„Студирао сам на Руском дражавном универзитету за филм (ВГИК) и онда сам одлучио да останем у Москви. Можда се у будућности вратим у Иран, али волим Русију, људе, руску културу, литературу, архитектуру. За мене је то одлична прилика за стицање знања. Русија је заиста велика земља и омогућава вам да проширите свој ум. Добра је за младе, али и све друге људе који желе боље да разумеју руску и генерално словенску културу. Без обзира на многе ратове они су успели да сачувају своју културу и зато су преживели“, истиче Гасеми.

Кустурица као Фелини

У Москви је први пут видео и редитеља Емира Кустурицу у оквиру летње школе организоване на универзитету:
„Много волим његове филмове. Не знам да ли је у реду да поредим, али мени његов рад личи на стваралаштво Федерика Фелинија. Када сам гледао ‘Андерграунд’ увидео сам паралелу између тога како Кустурица третира рат и дистанцу између људи и начина на који то чини Фелини. На сличан начин приступају теми уз дозу комедије. Али сви њихови филмови су толико дубоки“.
Воли ауторе чија дела имају дубину и пореди их са океаном.
„Кустурица узме један проблем и од њега направи причу дубоку као Бајкалско језеро (најдубље језеро на свету)“, истиче млади Иранац.

Филм као торта – за оне који мисле

Млади филмски стваралац, који иза себе има краткометражне филмове „Кавез“ (2018) и „Без њега“ (2020) и серију „Другарска зона“ (2021), на „Кустендорфу“ се такмичи са филмом „Поветарац“ у чијем средишту је Иранац одрастао у Европи који се враћа у родну земљу својих родитеља након њихове смрти.
Иако Иран сматра својом домовином, испоставиће се да то није земља какву је замишљао, она о којој су му причали родитељи. Након судара са суштом реалношћу, он ће пожелети да се врати у своју зону удобности, све док му случајни сусрет са једном женом не омући да види другачију домовину, нежну и страствену.
„Мој филм је о Ирану и актуелним проблемима. Учитељ у Русији Рустам Ибрахимбеков рекао ми је да добар сценариста, редитељ и писац, када направе филм, он има два нивоа – први је оно што гледате на екрану, а други је моја теорија, моја мисао, идеологија. Покушао сам да направим филм за оне који желе да гледају, али и за оне који желе да мисле. Све време настојим да филм правим попут торте са више слојева. Прво имате утисак да је реч о односу између мушкарца и жене, али ако желите да дубље зађете у причу, схватићете да се иза те приче назире актуелна ситуација у Ирану. Желим да наставим тим путем и пружим шансу људима да размишљају и одлуче шта желе да гледају“, појашњава Гасеми.
Тренитно је на постдипломским студијама где се бави темом утицаја филма на друштво:
„Одабрао сам ту тему инспирисан традиционалним сликарством у Ирану и његовим утицајем на савремену кинематографију“.
Sputnik / Марија Јаковљевић
?>