До 29. октобра у Мокрој Гори одржава се Трећи светски конгрес биодиверзитета под називом „Интегрисане стратегије за очување угроженог биодиверзитета и геодиверзитета у циљу глобално одрживог развоја“. Конгрес, који се први пут одржава у нашој земљи, организовали су Завод за заштиту природе Србије и Глобални фонд за истраживање природе (Global Scientific Research Foundation, Индија).
За учешће на конгресу, који се одржава на Мећавнику, у Парку природе „Шарган – Мокра Гора“, пријављено је више од 150 стручњака из 30 земаља, са скоро свих континената, који ће размењивати знања, искуства и бавити се питањима очувања биодиверзитета.
Имајући у виду да су природни ресурси и биолошка разноврсност од виталног значаја за економски и социјални развој човечанства и да претња дивљим врстама и екосистемима никада није била већа него што је данас, од изузетне важности је да се, како истичу организатори, створио повољан амбијент за примену глобалних стратегија очувања биодиверзитета примењивих у локалном окружењу различитих држава. Одржавање тог скупа у Србији је и добра прилика за позиционирање и вредновање природне баштине наше земље на светском нивоу, али и наших капацитета да будемо укључени у процесе утврђивања стандарда и смерница за заштиту природе.
– Одговор науке је кључан, не само за разумевање, већ и за акцију, како би се предупредиле прилично алармантне процене да је четвртина свих сисара, петина свих гмизаваца и шестина свих птица данас рањива по питању опстанка, да кичмењаци нестају 114 пута брже, него што је то нормалан природан процес, да се за близу 25 одсто врста виших биљака очекује да нестану у следеће две декаде, као и додатних 25 одсто до краја 21. века, упозоравају организатори конгреса.
Пратећи појаве ранијих ишчезавања у историји земље, може се претпоставити да ће природа обновити животне форме, али, како се истиче, за то су потребни милиони година. Због тога ће учесници конгреса разматрати питање како се угроженост биодиверзитета може смањити, кроз рестаурацију и одржавање природних екосистема, унапређење екосистемских услуга, установљавање мреже копнених, речних и морских заштићених подручја, управљање стаништима угрожених врста, стварање уточишта и заштитних зона, имплементацију развојних и економских активности локалних заједница заснованим на очуваном биодиверзитету на примерима презентованих резултата пројеката и истраживања.
Поводом почетка рада конгреса, отворена је изложба најбољих радова са Интернационалног фото конкурса „Биодиверзитет“ и ауторска изложба слика и цртежа ретких врста „Лепота различитости“, академске сликарке Весне Петрић. Након вишеструке селекције скоро 2.000 фотографија са мотивима из целог света, жири чији су чланови реномирани фотографи и стручњаци представника друштва National Geographic – Igor Rill, Tino Soriano и Robin Moore, прогласио је најбоље радове у неколико категорија.
Тагови: Екологија, Мокра Гора, Парк природе, Трећи светски конгрес биодиверзитета