МАГИЈА ЕМИРА КУСТУРИЦЕ НА МЕЋАВНИКУ: Кустендорф – последња линија одбране филма!

Завршен је 14. Кустендорф. Ове године, фестивал се са чаробног Мећавника изместио на интернет, што јесте умањило потпуни угођај услед изостанка великог платна, дружења са уметницима из целог света, концерата, никада снене атмосфере села под снегом и међу ниским облацима. Међутим, ако говоримо о чињеници да је на конкурс за такмичарски програм стигло 439 филмова, онда знамо да је овај фестивал један од најважнијих у сваком смислу.

Његова највећа предност лежи у томе што су у питању филмови младих и неафирмисаних аутора који након овог фестивала бивају афирмисани.

Имали смо прилику да гледамо филмове који одступају од савременог начина снимања, јер нити један од њих не укључује познате глумце, познате редитеље или тоне експлозива, кршење аутомобила, стотине мртвих и све остало што спада у домен културе (тачније некултуре) спектакла. Гледали смо оно што филм и јесте – збир моралних дилема смештен у дефинисану социјалну позадину, праћен тоном емоција која гледаоца лансира у неке друге сфере и изнуђује катарзу, а снимљен на начин који се не додворава гледаоцу, већ иде у прилог причи коју прича. Једном речју, присуствовали смо нечему што је права уметност.

Млади филмски аутори који су усвојили оно најбоље из богате историје Истока и Запада, а које не море дилеме изникле из корова политичке коректности, већ из корена људског бића и света у којем је човек приморан да живи. Гледали смо праву екранизовану поезију, романе у краткој форми, уметност у петнаест минута, а створену од стране младих људи који, срећом, поштују старе добре вредности и тековине цивилизације за које смо мислили да су ствар прошлог века, а побијене у име паравана за одсуство људскости названог демократија.

Дивно је било присуствовати уметничком делу које за свој циљ има искључиво уметност, финоћу израза и наративност на нивоу достојном великих редитеља и писаца. Глумачко умеће већине глумаца који су играли у овим филмовима, а које нико не зна, не може достићи ни половина оних холивудских манекена убеђених у то да су глумци. Гомила познатих лица иза којих се не налази ништа, замењена је гомилом непознатих лица на којима можете читати све емоције и гледати све драме човечанства. Њихова лица била су филмска платна унутар филма.

А што се тиче одавно доказаних, обилато награђиваних и у историји филма огромним словима уписаних, њихови филмови су послужили томе да укажу на то који је пут прави ако се неко жели бавити филмом, или човеком. То су ремек-дела која су пропртила пут кроз велике снежне наносе политике, профита и спектакла и која нас удружена воде у збегове у које је ова сулуда данашњица сатерала све оне који живе од уметности и за њу. Још једино у тим збеговима који личе на мишје рупе, конзументи уметности могу наћи своје хероје и дела која доказују да је живот чудо и да је живот сваког човека велика прича коју ваља причати до краја.

У времену у ком се људи утерују у торове друштвених мрежа да би се свако блејање гласније чуло и било примећено, и где се људски живот одвија на мрежи, Кустендорф је на интернет изместио оно што нам је било неопходно да чујемо и видимо како бисмо се сетили да смо још увек људи и да не треба блејати, већ говорити ако се има шта рећи или ћутати пред изразом оних који знају причати. Одржан онлајн, фестивал нам је кроз избор филмова показао да се живот једино одвија када смо офлајн.

Претходних неколико дана су сви они који уметност осећају као неопходност, и оно што човека чини човеком и уједно га самом себи објашњава, седели у оним збеговима и грејали промрзле руке, главе и срца, а између њих горео је Кустендорф.