КУСТУРИЦА: Процес американизације је завршен, време је за нову страницу
(Валериј Гергијев и Емир Кустурица) Фото: М. Цветковић
Српски редитељ Емир Кустурица и његов Дрвенград су пети пут заредом били домаћини фестивала класичне музике „Бољшој“ који се одржао од 13. до 15. јула уз подршку компаније „Газпром њефт“. Редитељ је дао ексклузивни интервју дописнику „Руске речи“ Катарини Лане у којем је причао о својим утисцима, мислима и идејама.
Катарина Лане: У Русији постоји добар обичај: да би у новом дому људе пратила срећа и посови им кренули, прво у дом пуштају мачку. На отварању фестивала је сцену прво претрчала мачка. Мислите ли да је све испало добро?
Емир Кустурица: Тај фестивал је добар због тога што укључује у себе ентузијазам два народа, који су врло слични, и пошто се базира на најјачој музичко-културној традицији, а то су руски класици. Онда и та мачка дође као неки додатак. Ево, и у завршном акту смо имали једног од највећих, ако не највећег диригента на свету као госта.
Катарина Лане: допутовало је много талентоване деце. Посрећило им се да свирају прекрасну музику на необично лепом месту. То је права бајка! Да ли бисте волели да снимите бајку за децу?
Емир Кустурица: Моја је перцепција филма углавном везана за приче, које производе другу врсту узбуђења. А није лоша идеја, можда једном то буде!
Катарина Лане: Коју бајку из детињства највише волите?
Емир Кустурица: Моја омиљена бајка је била „Царево ново рухо“, али ја сам читав живот на неки начин правио бајке тако да сама бајковита прича мени не одговара пошто ја волим да правим бајке које су савремене.
Катарина Лане: Деца у Србији немају тако велику могућност да гледају руске филмове и цртаће у биоскопима, док је америчких више него је потребно. Како се може исправити та ситуација?
Емир Кустурица: Ја ћу увек да подржим било коју идеју која иде у корист деце и у корист оних који расту.
Катарина Лане: Зашто је важно популаризовати руску културу у Србији?
Емир Кустурица: Најважније је то да се ради о основи словенске културе. Она лежи у руским писцима, у руској музици и руском филму. То је необично важно, јер тај процес американизације је готово завршен. И баш кад је завршен треба почети нову страницу.
