КУСТУРИЦА И МАЈА ГОЈКОВИЋ НАЈАВИЛИ 15. КУСТЕНДОРФ: Раздирућа и чудесна лепота стварања!

Петнаести Међународни филмски музички фестивал Кустендорф биће одржан од 6. до 10. маја у Дрвенграду на Мокрој Гори, под слоганом „Раздирућа и чудесна лепота стварања“, са гостима и пред публиком, најавили су данас оснивач фестивала и прослављени редитељ Емир Кустурица и министар културе и информисања Србије Маја Гојковић.

Гојковићева је на конференцији за новинаре у Београду рекла да публика одлазак на Кустендорф већ доживљава као ходочашће и позвала на то да филм „коначно поново буде тема, а не маргиналне ствари којима у 21. веку покушавају да нас одвуку од културе и уметности“.

– Желим да уживамо неколико дана у овој чудесној магији коју Кустендорф већ 15 година пружа свима који воле филм и велико задовољство ће ми бити да ове године или почетком следеће наставимо са „чудесном и разарајућом лепотом стварања“ филма – рекла је Гојковићева.

Кустурица је навео да ће се, од укупно 522 пријављена филма, ове године за Златно, Сребрно и Бронзано јаје, такмичити 15 филмова – 13 играних и два документарна из Данске, Русије, Србије, Шпаније, Њемачке, Швајцарске, Румуније, Француске, Израела, Португала, Естоније, Велике Британије, Словачке и Пољске.

Кустурица је рекао да ће признање „Стабло живота“ бити додијељено глумцима Петру Божовићу и Тонију Сервилу.

– У тренутку када је отказ културе једном читавом народу додијељен, ми ћемо приказати филмове свих других, па и народа којима је дат црвени картон, али не због тога што је направио прекршај, него зато што је то тако „свјетска влада“ одредила – рекао је Кустурица.

Он је истакао да фестивал то не погађа јер желе да оживе фокусираност само на филмове и оно што је умјетност некада значила човјеку.

– Сви ми знамо да живимо у вријеме, за разлику од 80-тих година, када је Де Ниро био најважнији човјек у свијету филма, а данас је то Илон Маск. Сви знамо да живимо у времену у коме ауторитет великих умјетника, кад се пореди са великим богаташима, једноставно не постоји и да живимо у доба отказа културе – рекао је Кустурица.

Он је оцијенио да у свијету присуствујемо огромној фрактури душе, свјетског рецепта препознатљивог из прошлих вијекова.

– Достојевски је постао кривац за стање ствари. Једна огромна свјетска култура доживљава поништавање. Србија је ваљда једина земља која отвара врата свима, па и тој култури. Фестивал се одвија у времену у коме објективно ништа више није као што је било, а још постоји холивудска илузија да је филм већи од живота – рекао је Кустурица.

Појава Кустендорфа, који је прије 15 година започет на једном брду као умјетнички азил, каже Кустурица, заправо је једна од траса на којима ће се у будућности очувати формат филма каквог знамо из идеализованог периода када је филм одређен као медиј већи од живота.

– Данас, у огромном броју произведених артефаката, филм углавном прати једну простачку линију, или се искрајњује из свјетских фондова који траже идеолошко црнило, мрак и зацрњење, које говори о томе да мала земља, као што је наша, треба да добије своју што црнију боју да би могла боље да одјекне у свијету. Пошто се наводно тај велики демократски свијет бори против аутократије и свих пошасти које су у међувремену превели на језик корупције, а код нас се то зове аутократија – рекао је Кустурица.

Он је најавио да ће на отварњу фестивала бити приказан филм „Перје“ египатског режисера Омара Ел Зохаирија, који је два пута добио награду на Кустендорфу, а у Кану је добио главну награду филмских критичара.

Кустурица је навео да ће поводом 100 година од рођења италијанског режисера Пјера Паола Пазолинија, у оквиру ретроспективног програма бити приказани филмови овог великог аутора, а слоган је реплика из његовог краткометражног филма под насловом „Шта су то облаци?“.

У оквиру програма „Савремене тенденције“, биће приказани филмови „Херој“ Асгара Фархадија, „Прича о мојој жени“ мађарске редитељке Илдико Ењеди, „Једна секунда“ кинсеког режисера Џанга Јимоуа и филм „Фреда“ Жесике Женеи са Хаитија.

Гости фестивала биће режисери у програмској цјелини „Савремене тенденције“ Омар Ел Зохаири и Жесика Женеи, која је и продуцент филма „Прича о мојој жени“, Фламињо Задра, док ће режисер Асгар Фархади одржати онлајн радионицу.

Посебан куриозитет фестивала биће ексклузивно емитовање првог теста Кодакове колор траке који је настао прије једног вијека, 1921. године.

У оквиру „Перспективе великана“ биће приказани филмови Пјера Паола Пазолинија „Шта су то облаци?“, „Јастребови и врапци“ и „Рикота“, као и омнибус „Вјештице“ и филмови из 1922. године „Носферату“ Фридриха Вилхелма Мурнауа и „Луцкасте жене“ Ериха фон Строхајма.

Програмска цјелина „Нови аутори“ приказаће дебитантске дугометражне филмове режисера који су претходних година учествовали у такмичарском програму „Кустендорфа“ – „После зиме“ Ивана Бакрача, „Мурина“ хрватске редитељке Антонете Аламат Кусијановић и „Догпургрл“ румунског режисера Андреја Хуцулејака.

Фестивал Кустендорф одржава се у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Србије.