КРАЈ ПИСМЕНОСТИ И ТРИЈУМФ СПЕКТАКЛА: Кустурица у разговору о књигама „Империја илузија“ и „Руски крст“ на Позоришном Кустендорфу

– Ја сам увек заведен светом спектакла зато што тај свет представља продужену руку религиозности. Како време одмиче све више верујем да се бога може тражити у култури, да је он скривен у тој тајној хемији коју човек лучи у тренутку када се судара са представом, са узвишеним филмом па и са неким спортским догађајем који се претвара у дионизијеву светковину – изјавио је Емир Кустурица о друштву спектакла, што је и слоган овогодишњег Позоришног Кустендорфа.

– У нашој подвести постоје слојеви који су кроз векове заправо претварали човека у једно биће које је уздрхтало и које поред својих егзистенцијалних проблема увек има времена да реагује на све видове онога што се данас погрдно зове спектаклом, али ипак нечим што га доводи до катарзе. Добро позориште, добар филм нас увек доводи до у човековом бићу идеје о катарзи – истакао је он.

Данас је у Дрвенграду одржан панел на тему „Друштво спектакла“, заправо разговор о књизи Криса Хеџиса „Империја илузија – крај писмености и тријумф спектакла“. Учесници су уједно увели и паралелну тему до које мере се садржај ове књиге дотиче наших искустава што формалних, што стварних, социолошких. Како је напоменуто, садржај ове књиге говори о многим аспектима америчког друштва на веома занимљив начин који читалачкој публици данас одговара више од научних теза. У разговору којим је модерирао Емир Кустурица учествовали су Милан Ружић, сарадник Андрићевог института, Милорад Вучелић и позоришни редитељи Младен Матерић и Милан Нешковић.

После овог панела одржана је промоција књиге „Руски крст“ Зорана Шапоњића.

– Постоје две врсте третирања хришћана, такозвано хипостазијско и апостазијско које се заправо разликује по томе што једна врста приступа хришћанству има ту дубоку либералну филозофију иза себе и она је повезана са западном идејом о хришћанству у кјој се не уважавају јеванђеља. Шапоњић као један од евангелиста хода Русијом и успоставља однос према Русији на бази старе истине уочавања да је руска степа била руска душа јер је заправо онај ко влада степом владао и Русијом. Шапоњић то осећа и исказује да се Русија разликује од западне цивилизације по више елемената. Најзначајније је да је она своје мањине природно третирала као део свог друштвеног бића и да је имала самилости према њима. Путујоући заједно са Шапоњићем, читајући његову књигу човек долази до неке врсте рецепције Русије у којој су сви њени делови заправо питање једне велике идеје.Наслов ове књиге је најбољи назив доживљаја једног репортера литерате који је прошао готово читаву Русију, а ја сам га сретао често на том исцрпљујућем путу – навео је Емир Кустурица.

Аутор књиге је испричао да је књига настала случајно једним позивом Кустурице са питањем „Зоране, хоћеш ли у Русију?“

– Из тог првог путовања је кренула та прва прича, а путовања су се ређала. Мени је био сан да пропутујем Русијом, да је видим. Ја нисам човек спектакла, ја сам у ову књигу изручио своју душу – закључио је Зоран Шапоњић.