Фархади: Нема више хероја

Ирански редитељ Ашгар Фархади каже да данас више не постоје прави хероји, да се у својим остварењима бави утицајем малих грешака на свакодневни живот и да му је највећи изазов да његови гледаоци забораве да гледају филм.

– Не вјерујем да данас имамо било којих ликова који су хероји у свим аспектима у својим животима – рекао је Фархади у онлајн разговору послије пројекције његовог филма „Херој“ друге вечери фестивала „Кустендорф“.

Према његовим ријечимна, постоје људе који нам нису блиски али могу постати наши хероји, као што је то случај са преминулима, „који постају наши хероји јер их не можемо критиковати“.

– Данас нема више правих хероја. Имамо једнодневне хероје који су то постали путем друштвених медија, али нема хероја који би нам били идеал, да усмјеравамо живот према ономе што раде. То више не бива – оцијенио је Фархади.

Ирански синеаста каже да су најближи херојима чланови породице или пријатељи у неким аспектима живота, „али они не могу бити хероји свима и у свим аспектима“.

Упитан како гледа на ствараоце који гаје „Фархадијев стил“, редитељ је одговорио: „Не могу рећи зашто други то желе. Лично знам шта волим и зашто нешто радим“.

Аутор овјенчан са два Оскара за најбољи страни филм за „Развод“ (2011) и „Трговца“ (2016) и Гран пријем у Кану за „Хероја“ (2021) рекао је да га у стварању „привлачи свакодневни живот и у њему драме“.

– У историји кинематографије постоје многе драме у којима се не осјећају стварни људски животи, и филмови који су веома реалистични али немају драму. У својим филмовима покушавам да спојим те двије ствари заједно – рекао је Фархади.

Према његовим ријечима, у филмовима наглашава да се драме дешавају у свакодневном животу у малим стварима које се чине неважним.

– Мале грешке свакодневних живота праве кризе и драме. У „Хероју“ неколико погрешних реченица ствара драму. Такав је у суштини живот. Већина драма у нашим животима је због малих, а не великих грешака – навео је редитељ.

Поменувши да је некад слика представљала магију за обичне људе, Фархади је оцијенио да се данас са сликама суочавамо читав живот и да сада у њима нема ништа магично.

Фархади је, између осталог, поменуо да су му узори многи редитељи из Ирана, ствараоци златног доба италијанског филма попут Виторија Де Сике и Федерика Фелинија, затим амерички синеасти седамдесетих као Синди Лумет и Мартин Скорсезе, али и француски нови талас.

Упитан да ли би режирао серије, Фархади је одговорио да у некима има магије, али да још увијек жели да прави филмове јер га интересује приповедање у двочасовним оквирима. Од серија које гледа често са породицом издвојио је „Чернобил“ и „Круну“.

Фархади је рекао да тренутно ради на сценарију што ће потрајати до сљедеће године, када ће одлучити да ли ће га претворити у филм.

– Надам се да ћу доћи поново (на Мећавник) – поручио је на крају редитељ који је био гост „Кустендорфа“ 2014. године.