ЗУБИН МЕХТА: Још од далеке 1958. Србија ми је у срцу!

Идеја да се концерт Београдске филхармоније одржи на месту где ће бити изграђена нова концертна дворана апсолутно је генијална, као и чињеница да је од публике затражено да им каже шта да свирају. Говори овако, уочи вечерашњег спектакуларног концерта на отвореном, између Палате „Србија“ и Ушћа у Београду, у интервјуу „Новостима“, чувени маестро Зубин Мехта.

Легендарни Мехта, који ће дириговати грандиозно Финале Бетовенове Пете симфоније и бити део бесплатног концерта који ће предводи Габријел Фелц, шеф-диригент нашег оркестра, каже да је Бетовен био композитор победа, моћи добра над злом.

– Бетовен увек завршава победом. Узимајући у обзир какав је овај концерт, нисам могао да смислим ништа прикладније до да завршим великом победом Пете симфоније – објашњава нам Мехта.

Маестро нас одмах подсећа и да ће следеће године у Београду наступити са чувеним пијанистом Александром Маџаром, а програм ће, како каже, бити исти као пре 60 година када је први пут дириговао у Београду – Дебисијев „Прелид за поподне једног фауна“, Симфонијске варијације Франка и Берлиозова „Фантастична симфонија“.

– Када сам 1958. године први пут дошао овде, нисам бирао програм. Изабрали су га за мене „Југоконцерт“ и господин Биједић. Тада сам био само помоћник диригента у Ливерпулу. Пре шездесет година, дириговао сам први пут. Мислио сам да сам веома добро припремљен, оркестар је био веома љубазан. На пример, први пут у Прагу, са Чешком филхармонијом, имао сам веома лоше искуство. Апсолутно нису хтели да ми изађу у сусрет. Били су добар оркестар, али нисам се лепо провео. Овде јесам – каже Мехта.

Сентименталне успомене на први долазак у Београд буде се у нашем саговорнику, једином диригенту који има звезду на холивудском Булевару славних и који је 47 година био на челу Израелске филхармоније, а 13 година предводио је Њујоршку филхармонију.

– Стигао сам у осам ујутру, нашао сам такси, али сам знао само једну реч – „Југоконцерт“. Нисам знао ни адресу, ни број телефона, ништа. Таксиста се снашао, па сам стигао у 8.20, када је још било затворено. Морао сам да сачекам да се неко појави и отвори канцеларију – описује нам свој први долазак у Београд легендарни диригент. – Не сећам се тачно ко се појавио, али ко год да је био, каснио је и рекао „Да, да, чекали смо вас“, а ја сам одговорио „Баш вам хвала што сте ме чекали“. Но, одвели су ме у леп хотел, и после тога је све било у реду. Морам да вам кажем да сам овде имао веома драгог колегу, који је са мном студирао у Бечу, Борислава Пашћана. Он ми је био важна веза у Београду, али није знао када стижем, па ме ни он није чекао на станици.

Мехта нам кроз осмех отркрива да је, ипак од свега најбоље упамтио нашу кухињу и да се одушевио храном. Пашћан га је, каже, водио у Клуб књижевника, и „тамо смо сјајно јели“.

Иначе, на концерту под ведрим небом филхармоничари ће вечерас извести 12 од 25 композиција, колико је публика могла да бира. Убедљиви победник је нумера „Дансон бр. 2“ Артура Маркеса, за њим је „Валцер“ Шостаковича, а следе „Данс макабр“ Сен-Санса, „Грлица“ Христића, „Вилијам Тел“ Росинија. На програму концерта за око 20.000 људи, колико се процењује да ће пратити овај „Вудсток класичне музике“, ће бити и „Игра са сабљама“ Хачатуријана, „Болеро“ Равела, „Кас Валкира“ Вагнера, „Валцер цвећа“ Чајковског, „У пећини горског краља“ Грига, увертиру „Кармен“ Бизеа и „Империјални марш“ из филма „Ратови звезда“ Вилијамса.