Овако директор издавачке куће „Клио” и председник Удружења професионалних издавача Србије Зоран Хамовић анализира ситуацију у којој смо се нашли, посебно од избијања пандемије вируса ковид, када су се културни програми масовно преселили у виртуелни простор.

Тако је изостао и Међународни београдски сајам књига, те су уместо тога за 11. и 12. децембар најављене трибине, које ће из управне зграде Београдског сајма бити преношене уживо на „Фејсбуку”.

„За сва нас је отказивање Сајма књига велики ударац, али не можемо да се љутимо на ситуацију и да то изненађење посматрамо са превеликим жаљењем. Ковид је изазвао веома велику промену на глобалном нивоу, али морамо признати да су многе активности везане за изадаваштво и онако већ промењене. Говорим о новој технологији и могућности да се садржај пласира много брже и ефикасније. Књига је већ доживела извесну промену позиције и начина на који комуницира са читаоцима”, каже Зоран Хамовић за Спутњик.

Више не морамо у библиотеку и књижару

Хамовић је изричит да књига неће нестати, али примећује да је она изгубила доминантан положај који је до сада имала.

„И ова ситуација са ковидом је донела другачију врсту устројства. Више не морамо да идемо у библиотеку и књижару или било где да бисмо дошли до неког садржаја. Садржај нас увек прати захваљујући електроници. Много брже и ефикасније долазимо до потребних текстова, а ми који производимо књиге усмерени смо на оне који имају посебне емоције и који су лојални читању, атмосфери коју књига даје. Књига свакако неће нестати, али морамо да будемо окренути ка оној публици која и даље има стеновиту емоцију према таквом начину читања”, сматра Хамовић.

Зашто бисмо на Сајам, када је удобније код куће

Све што смо доживели од почетка пандемије, укључујући и онлајн образовање, може нас натерати, скреће пажњу Хамовић, да се запитамо зашто бисмо ишли било где када све можемо од куће.

„Од куће можемо да учимо, да се обавештавамо па и да се волимо са неким ко је милион километара далеко. Све је могуће у том виртуленом простору. То омогућава извесну дозу комодитета, техничке ефикасности, побољшава нашу спремност да учествујемо у разним стварима, не отежава приступ стварима до којих желимо да дођемо и омогућава брзу и ефикасну комуникацију”, примећује он.

Да ли ћемо ићи под куполе због Сајма књига?

„Вероватно хоћемо из одређене емоције, али она неће бити довољна да одржи такву институцију у будућности. Да ли ће то бити за две или пет година, у овом тренутку можемо само да наслућујемо. Институције као места одржавања одређених програма више неће бити интересантне. Биће инфлација онлајн фестивала, али ће њихова емотивна тежина бити све мања. Фестивали дарују атмосферу коју чине људи и ми не производимо књиге да би оне постојале саме и због библиотека, него због читалаца и емоције. Погледајте шта се догађа са радиом и телевизијом, традиционалним медијиима! И они су у трансформацији”, скреће пажњу директор „Клиа”.

Млади већ живе у виртуелном свету

Критичари и технопесимисти би рекли, напомиње Хамовић, да губимо људскост, да смо препуштени технологији, али примећује да је млађима од 20 година, то нормалан простор живљења и размишљања.

„Младима је то нормално окружење. Они не гледају телевизију, не читају новине, мало читају књиге. Ментално су се преселили у комуникацију која њима одговара. Ми тај простор освајамо и имамо одређене тешкоће да га разумемо и прихватимо и да у се у њему добро осећамо, док је младима он начин живота, мишљења и смеју нам се што то не разумемо. Ми ћемо, с друге стране, и даље неговати своје односе и по цену великог ризика у пандемијским условима желећемо да будемо заједно, да можемо да се додирнемо. Неки ће то чак и пренаглашавати, јер се боре са извесном конкуренцијом – виртуелним светом. Често ћете чути: Неће мени компјутер одређивати било шта. То је сетно и дирљиво зато што је то свет који нестаје, као што су нестали послови попут дактилографа, стенографа”, каже Хамовић.

Канцеларије или школе ће такође бити доведене у питање, упозорава он.

„Неко ће сутра рећи зашто бисмо улагали новац у 150.000 професора у Србији када РТС може да држи онлајн наставу. Чак ће се ићи дотле да ће бити занимљивије да глумци држе предавања, јер ће бити ефикаснији у комуникацији. То је велика промена”, додаје Хамовић.

Добровољни робови или изван друштвене комуникације

„Ако већ морамо да се прилагођавамо, морамо да разумемо и учествујемо у брзим променама, да нам то не представља душевни немир него да то претворимо у изазов, да освајмо нови простор и трудимо се да будемо присутни, да се не љутимо на то, јер се онда заправо љутимо на своју немоћ и незнање. Треба да освајамо тај нови простор, као врсту цивилизацијског благостања које нас изазива”, каже Хамовић.

Он напомиње да се чак говори о томе да велики део медицине буде електронски присутан, да би се растеретиле болнице и клинике.

„За велики број питања одговоре ћемо налазити у електронском простору. На располагању нам је сво знање света, само је питање како га употребити. Уместо штампаних приручника, већ имате визуелне водиче на интернету који ће вам рећи како да нешто направите или урадите. Откуцате како се праве колачи и добијете рецепт са неким ко вас води у процесу прављења. Та врста приручника је будућност образовања.  Али – увек постоји али – то може донекле и за неке ствари”, наглашава Хамовић.

Власник „Клија” подвлачи да је потребно много духовне свесности да тај технолошки свет не покори човека, него да човек изграђује технолошки свет.

„За разлику од императора из наше прошлости који су морали огњем и мачем да поражавају народе и свет, долазимо до тачке у којој неко тај свет претвара у добровољно ропство. Највећи број становника биће технолошки поробљен и биће функционалиазован. Имамо врсту надзорног капитализма у коме ћемо бити преко витуелног света надзирани и обликовани, јер ће наши поступци бити усмеравани, диктирани и контролисани. Бићемо или добровољни робови или изван друштвене комуникације. То је једна од претњи са којом се свет суочава. Неко ће имати потребу да се против тога бори, а највећи број људи ће се адаптирати таквим условима живота и сматрати да живи у одличном свету”, упозорава Хамовић.

Свемогући професор Гугл

Хамовић скреће пажњу на опасности које вребају од „невидљивог свемогућег професора Гугла”.

„Ту проналазимо све информације и према њима се управљамо. То је до одређене мере корисно, али ако останемо само на томе бићемо велики број идиота који се држи само једне и то недовољно проверене информације која нас може угрозити. Да бисмо имали отклон од тога, потребно је да имамо извесну врсту критеријума и начина да све информације тумачимо и сврсисходно их користимо. За то нам требају квалитетне књиге како бисмо имали капацитета да знамо шта бирамо. Треба нам критичка дистанца, а за то нам је потребно читање, или ћемо бити само збуњени гомилом информација које су пред нама. У електронском свету учимо сами. Слобода је у могућности избора. Ми сада имамо превише избора и превише слободе, а да бисмо ту слободу заиста и упражњавали, морамо бити кадри да то чинимо”, истиче Хамовић.

Успех од зла води злу

Примећује на тржишту књига губитак професионалних стандарда и инфлацију оних који делају без одговарајућих знања.

„Ако се бавите само овим послом и то на квалитетан начин, не можете да постигнете резултате као пре неколико година или пре две – три деценије. Има оних који ће ме демантовати и рећи да има успешних примера, али нико не улази у структуру њиховог успеха. Сваки посао има етичку компоненту – од чега зарађујемо. Ако за проститутку кажете да је старлета па објављујете њене књиге, онда производите успех од зла. Свако друштво које расте на злу, у великом злу и завршава. Ми производимо други успех и другачију будућност. То смо радили протекле три деценије и то ћемо наставити”, закључује директор „Клија”.