Златне речи Достојевског:Тајна човечијег живота није у томе да само живи, већ у томе зашто живи

Моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је. Само једна ствар је битна, само једна – бити у стању да се усудиш

Фјодор Михајлович Достојевски био је велики руски књижевник познат као један од првих представника психолошког реализма у европској књижевности. Његови најпознатији романи су “Злочин и казна” и “Браћа Kарамазови”.

У наставку следе неке од његових и дан данас најцитиранијих мисли и поука.

“Моћ је дата само онима који се усуде да се сагну и подигну је. Само једна ствар је битна, само једна – бити у стању да се усудиш”.

“Човек је склон набрајању својих невоља, али никада не набраја своје радости. Kада би их набројао онако како то оне заслужују, увидео би да свако има довољно среће у животу.

“Некога је боље имати међу непријатељима него међу пријатељима. Ништа на свету није теже од искрености и нема ништа лакше од ласкања”.

“Ако си успешан у нечему или ће те копирати, или ће ти завидети, или ће те мрзети”.

“Нико се није вратио да живи у прошлости. Зато не мисли на прошлост, гледај само у будућност”.

“Ако си се упутио према циљу и путем почео застајкивати да камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никада нећеш стићи на циљ”.

“Kада је богатство изгубљено – ништа није изгубљено, када је здравље изгубљено – скоро све је изгубљено.

“Прикривате ли било чим прљавштину, она ипак остаје прљавштина”.

“Онај ко сам себи лаже, најлакше се вређа”.

“Ако при свакој пријатељској услузи одмах на захвалност мислиш, онда ниси даровао, већ продао”.

“То је мистерија људског живота, да старе туге временом, постепено, прерасту у мирне радости”.

“Сви идеали света не вреде сузе једног детета. Никад ништа не предузимајте док вас држи бес”.

“Једна је памет добра, а две су-боље”.

“На овој планети можемо волети само с трпљењем и патњом. Ми не можемо другачије љубити, нити знамо и једну другу врсту љубави. Прихватам патњу како би добио љубав. Жедан сам љубави, ево сада, у овом тренутку, да пољубим, са сузама, земљу коју сам оставио, и не желим, и нећу прихватити живот на било којој другој”.

“Преузимање новог корака или изговор нове речи, понекад је оно што највише плаши људе”.

“Ако желиш бити поштован, најпре мораш поштовати сам себе, само тако можеш учинити да те други поштују”.

“Душа се лечи временом проведеним са децом”.

“Не може се волети оно што се не познаје. Било да је реч о човеку или о народу. Будите сигурни да сви они који свој народ престају да разумеју и губе везу са њим, одмах и у истој мери губе и веру очева, постају или атеисти или равнодушни људи”.

“Срцу које истински љуби или љубомора убија љубав или љубав убија љубомору. Сасвим супротно бива са страшћу”.

“Постоји срдачност која се поверава свима и свакоме, не рачунајући на злобне подсмехе. Такви су људи увек ограничени јер су спремни да све највредније изваде из срца и положе пред првог на којег наиђу”.

“Не постоји тако стара тема да се на њу никада не може рећи нешто ново”.

“Много несреће је дошло на овај свет услед немарности и неизречених ствари”.

“Чини се да друга половина човечијег живота у себи не садржи ништа друго осим навика које је сакупио у првој половини живота”.

“Највећа срећа је познавати извор несреће”.

“Срећа не лежи у срећи, него у њеном постизању”.

“Лепота је мистериозна, али и ужасна. Божанско и ђавоље се ту боре, а поприште борбе је људско срце”.

“Сарказам – последње уточиште скромних и честитих људи у ситуацијама када се приватност њихових душа насилно нападне.

“Не може човека свако увредити”.

“Има много мисли које су ту увек, а опет су ођедном нове”.

“Тајна човечијег живота није у томе да само живи, већ у томе зашто живи”.

“Волети значи моћи другог човека видети онаквим каквим га је Бог створио”.

“Kолико је људи који не мисле сами, него живе од мисли које су измислили други”.

“Пре него што кажеш људима како треба да живе, покажи то на свом примеру”.

“Онај који никад не промени своје мишјење, воли самог себе више него ли истину”.

“Има сусрета, чак са потпуно непознатим особама, за које се почињемо интересовати већ од првог погледа, некако ођедном, неочекивано, пре него што иједну реч проговоримо”.

“Ако рај није у теби самом, никад нећеш ући у њега”.

“Заведи ми ум и имаш моје тело, пронађи ми душу и имаш ме заувек”.