Трупа театра “Комедијанти” из Санкт Петербурга је на свом првом гостовању у Београду у Руском дому одиграла комад “Пародиста” једног од најпознатијих руских писаца Евгенија Водоласкина који је и сам присуствовао представи.
„Пародиста“ је, како је истакао обраћајући се публици редитељ представе Михаил Љевшин, комад једног од водећих руских писаца чији је свет посебан и који наставља традицију велике руске књижевности.
Смисао живота се у том комаду, навео је Љевшин, расветљава на посебан начин, кроз ироничну детективску причу.
Куриозитет представе је да глумци читају текст јер, како је указао редитељ, савремено позориште често игнорише аутора, што је у „Пародисти“ желео да избегне.
Водоласкин, аутор српској публици већ познатих бестселера „Лавр“, „Авијатор“ и „Брисбејн“, истакао је да у тој причи ликови одговарају стварности али постоји извесна деформација простора да би се нешто боље приказало.
Илуструјући свој приступ писању, он је цитирао Емира Кустурицу, с којим је недавно заједнички одржао радионицу у Јасној Пољани, да нема ничег даљег од реалности него што је сама реалност.
Представа приказује епизоду из живота популарног аутора пародија који је на крају и од свог живота направио пародију. Радња се догађа у савременом Санкт Петербургу три године након што је он мистериозно страдао у саобраћајној несрећи кад у дом на обали Финског залива где живи његова удовица с новим мужем долази иследник, приватни детектив Бубенцов, тврдећи да га је њен муж унајмио унапред да истражи узрок његове смрти – или убиства.
Он долази у пратњи некадашње масерке мужа, покушавајући да докаже да је пародиста заправо жртва завере његове преварене жене и њеног љубавника, који је истовремено и пријатељ покојника. Али у неочекиваном расплету испоставља се да је у тој причи нико није без кривице и да су сви једни друге лагали и варали, а да на крају доследност у пародији заслужује поштовање.
Уз топли аплауз за убедљив глуму публици су се поклонили Јулија Бурцева, Олег Жилин, Максим Сергејев и други чланови глумачког ансамбла, као и редитељ Михаил Љевишин и сам Водоласкин.