Житије Милана Радоичића на сцени Народног позоришта, или – како је Н1 насео на још једну патку?

Спомен оџаци, житије Милана Радоичића, Светислав Буле Гонцић у улози  сепаратисте и фестивал „косовског“ позоришта у Београду – звучи невероватно, зар не?

Новинарима телевизије Н1, међутим, ништа од овог није звучало ни најмање нелогично нити необично (што баби мило, то јој се и снило), тако да су само неколико дана након што је у Србији спречено одржавање фестивала „Мирдита, добар дан“ који промовише независност такозваног Косова, мртви ладни објавили „вест“ да ће Народно позориште у Београду одржати „недељу косовског позоришта“, у периоду око 29. новембра, бившег Дана републике.

Вест препуну толико „сочних“ момената – да је немогуће не запитати се – како су забога поверовали у такву будалаштину? И како професионални новинари Н1 замишљају да изгледа „спомен оџак“?

„Информација“ коју је пласирао Јетон Незирај, директор „Кендра мултимедија“ из Приштине, иначе несуђени учесник „Мирдита“ чија је представа требало и да отвори манифестацију – новинарима портала Н1 није, дакле, била ни најмање невероватна. Да ли у брзини, жаркој жељи да „Косово“ у Србији буде признато макар у сфери театра, или због потпуног новинарског непрофесионализма, један од најцењенијих „независних“ и „објективних“ медија у Србији потрчао је да објави ову вест „из несвести“ пре свих других.

И то под романтизованим насловом „Три дана Београд ће дисати албански: Из Приштине најављена недеља косовског театра у Народном позоришту„.

Не само да су новинари Н1 „попили“ очигледно лажну изјаву Светислава Булета Гонцића, директора Народног позоришта, у којој он о „Косову“ и Србији прича као о „две земље“ и тврди да је спреман да због свега „сноси последице“ – већ су својим читаоцима најавили и да ће након фестивала Народно позориште, у знак поштовања према „вредним Албанцима који су некад чистили димњаке по Београду“ подићи „спомен-оџак“ у облику обелиска.

Нису детаљисали, али претпостављамо да ће обележје бити подигнуто одмах поред спомен-метле подигнуте у част свих некадашњих зимбабвеанских радника Градске чистоће.

Ипак, шлаг на торти била је најава да ће у току манифестације бити одиграна и представа младих српских глумаца под називом „Бањска – наш бол и понос“.

„Ова представа ће бити направљена од исказа сведока, архивске грађе, фотографија, снимака са дронова и садржаће и одломке из књиге ‘Дневник Бањске’ чији је аутор Милан Радоичић“, пише Н1, не трудећи се, ако не да провери оно што пише, бар да мало размисли и запита се – „шта је, бре, ово?“

Када је пукла брука, и када је постало јасно да се медиј који покушава да свима докаже да има тапију на истину – упецао на „патку“ величине ноја, Н1 је на свом порталу објавио и извињење.

Заправо, када се прочита оно што су објавили, то пре личи на „извињењце“.

Медијска кућа није преузела одговорност за апсолутно одсуство дужне новинарске пажње, здраворазумског размишљања, и ширење неистина, већ је за све окривила албанског писца Јетона Незираја.

И то је можда за Н1 најтужнији моменат – признање да им је коску увалио човек за чији су се долазак у Београд здушно залагали, пишући салве текстова о томе зашто би било демократски да се у главном граду Србије одржи фестивал који промовише сепаратизам. Наравно, одмах су од њега тражили објашњење – нису то урадили пре објављивања текста, па су „рачун“ тражили након што су се обрукали – занимало их је само „зашто“ им је њихов стари знанац тако нешто учинио.

„Портал Н1 је покушао да ступи у контакт са Незирајем како би објаснио зашто и с којим циљем је са званичног мејла послао ову информацију, али нам он не одговара на поруке. Извињавамо се читаоцима нашег портала“, пише у тексту у коме је можда најзанимљивија реченица у којој Н1 тврди да је Незирај „тврдњу“ о томе да ће фестивал бити одржан – „послао многим редакцијама“. Од свих тих „многих“ – упецали су се само „светионик“ објективног новинарства Н1, уз „Нови магазин“ и „Косово онлајн“ које је брзо реаговало и повукло вест.

„Грађанин“ Смит

Пракса такозваних независних медија који, иронично, себе сматрају јединим професионалцима у новинарству, да за своје киксеве криве друге је поприлично добро установљена. Као што Н1 сада криви Незираја, ни „Данас“, када се упецао на експерта за међународне односе Данијела Смита – непостојећу „особу“, односно Твитер трола, није размишљао о томе да се запита да ли његови новинари раде свој посао – већ је за све окривио Русе.

„Читав случај ‘Дaнијел Смит’ је школски пример како функционише руска, а преко ње и српска пропаганда“, закључила је ауторка интервјуа са непостојећим експертом који јој је „иако деловао сумњиво“ доказао своју аутентичност приложивши интервју са још једном медијском кућом која је насела на лаж – „Ал Џазиром“.

Не само што Ивана Шундић Миховиловић није преузела кривицу за очигледно траљаво одрађен посао, већ је професионалну бруку представила као успех не баш вешто спинујући.

„‘Данијел Смит’ је на крају разоткрио српско-руску пропаганду. Била је огољена до кости. Портал ‘Данас’ је показао да има кичму да се носи са изазовима данашњег тренутка, подједнако као и наш лист деведесетих. Затворили смо, претпостављамо, један руски интернет трол налог, спречили наше колеге из региона (јуче су медији из региона били заинтересовани за Данијела Смита и његов интервју) да наседну на исту фору“, славодобитно је закључила новинарка „Данаса“.

Колико је таква перцепција сопствене грешке бесмислена можда је најбоље објаснила новинарка „Политике“ Вишња Аранђеловић у тексту „Ко то тамо лаже“.

„Владимир Владимирович је управо прелистао београдски ‘Данас’ и у њему наишао на још један антируски текст Иване Шундић Миховиловић. Истог момента сазвао је Савет безбедности и од министра војног Шојгуа затражио да на ‘Данас’ пошаље свог најбољег твитер бота кодног имена Данијел Смит.  План је следећи: Данијел ће Ивани да понуди интервју у којем ће да каже како Србија мора да призна независност Косова, да је Вучићева влада ауторитарна и да Србе са Косова користе као робове…“, иронично је писала Аранђеловић указујући колико је инфантилно звучало „вађење“ новинарке која није умела да прихвати одговорност за то што свој посао није урадила како треба.

Закон о јавном информисању прописује да су новинар и одговорни уредник јавног гласила дужни да пре објављивања информације о одређеном догађају, појави или личности, са пажњом примереном околностима, провере њену истинитост, потпуност и порекло.

Новинарски кодекс такође каже да је новинар обавезан да послу приступа са дужном професионалном пажњом и да не сме слепо да верује извору информација (макар то био и Јетон Незирај). Новинари, који све ове обавезе крше – кажу како је за све крив неко други.