Желидраг Никчевић: Ево Достојевског
Ево Достојевског, ево хришћанства и руске културе у пуном сјају. Ево домаћег, блиског – и васељенског.
Ређају се есеји: „Психологија брзине“, „О паралелним линијама“, „Могао је лако постати Нечајевац“, „Божанско и људско“, „Оптимизам Достојевског“…
По првим одјецима у књижевној и филозофској јавности, оно што заиста задивљује јесте манир и стил ових есеја. Аутор нигдје не покушава да истакне себе, типа – погледајте како мудро могу да анализирам и препарирам Достојевског. Овдје је све сасвим другачије.
Аутор јунацима Достојевског приступа са неком невјероватном смиреношћу рефлексије. Као да покушава да чује њихове живе гласове усред буке гомиле у препуном вагону метроа. И пружа им шансу да се остваре баш данас, поред њега самог, и поред нас, данашњих читалаца.
Неке одломке из књиге младог руског филозофа Никите Сјундјукова превео сам и објавио – овдје и на порталу iskra.co.
