ЗДРАВКО ЈОКИЋ: Книн

Топоним, реч, место рођења
Срећно детињство, прве љубави
Гробови најближих, без свећа
Зарасли у немогућност доласка расутих

Жал за изгубљеним, нерадост добијеним
Ожиљак на души, и једнима и другима
Срце скамењено, очи сузне
Шамар у лице, нож у леђа

Варићак расушен, коноба без вина
Свињци пусти, пушнице порушене
Крком теку сузе, Бутижницом туга
Босанска пруга без воза, личка без народа

Тврђава заборавила пољупце
Загрљаје заљубљених
Матуре, свирке и гитаре
Посете знаних и незнаних
Увек прихваћених

Заборавила љубав, радост животу
Учмалост, страх, старост
Свуд наоколо
Школе се руше без ђака
Фабрике већ срушене, трњем обрасле

Једнако болују и протерани и дотерани
Книн, био некада град, осунчан
Плодан, пуних и пијаца и гостиона
Школа, основних и средњих

Радничких возова и творница
Чекаонице пуне ђака
Уче, чекајући први час
Книн дочека последњи

Уђе у неопоравак, у безнађе
Бежање у колонама
Ратним, поратним, европејским
Книн, наш некада, ничији сада
Спреман за опело