„ЗАШТО СЕ ВИ МЕХМЕДЕ СЕЛИМОВИЋУ ОСЕЋАТЕ СРБИНОМ?“ Ово је Мешин одговор који је многе оставио немима а памти се и препричава

МЕХМЕД Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности, а уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба.

Уз Иву Андрића његово име сматра се неизоставним када се говори о великанима Српске књижевности. О његовом пореклу полемисало се дуго, ипак једном приликом јасно се изјаснио, а његов дипломатски, искрен одговор изненадио је многе.

На загребачком Књижевном кутку, Меши Селимовићу је од стране организатора постављемо питање од ког се очекивало да ће од Меше издејствовати неку врсту провокације – Зашто се ви Мехмеде Селимовићу осећате Србином?

Као и увек, Меша је био миран, а његов одговор врло сталожен, иако је истим утишао целу салу. – До 1941. сам се осећао Србином, а нисам се питао зашто. Од 1941. знам зашто сам то.

– Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје сродство са њима немам потребе да доказујем, говорио је Меша.

У родном граду завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године је радио као професор Грађанске школе, а потом је постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.

Дарослава Дарка Божић, ћерка генерала Краљевине Југославије као Мешина супруга, жена која је била веома ведра и самосвенса, једном приликом је говорила о посебности и храбрости свог супруга.

– Босна га никада није прихватила због тога што се није хтио савити, што је био свој. Волела је Мешу и била спремна да са њим иде и на крај света. Ваљда ће због ње Меша написати „Ко промаши љубав, промашио је живот“.

– Остали смо без Свића и Репчића, па можемо и без Меше Селимовића, освануло је у недељнику „Свијет“.