ЗАШТО ЉУДИ ИЗНЕРВИРАНИ ГАСЕ ТОН: Ексклузивно из заоставштине писца Слободана Селенића (1933-1995)

УЈЕКУ мундијала, када су многи незадовољни начином преношења тока мечева, ево како се велики писац мучио са коментарима на свој вољени спорт: Селенић је био велики љубитељ тениских утакмица.

(Одломак из рукописа књиге “Књижевност с предумишљајем: стваралачка биографија Слободана Селенића”, аутора Владана Бајчете)

Једном приликом обратио се писмено Бори Поповићу, тада познатом спортском коментатору, упућујући му добронамерне и конструктивне, али сасвим неувијене примедбе и критике:

Драги Боро,

Пишем ти у намери да обратиш пажњу на једну претераност у твом извештавању са тениских и стонотениских мечева која веома иритира гледаоца и умањује добробити које би могао имати од твоје несумњиве упућености у ова два спорта. Просто и једноставно ти преко сваке дозвољене мере много говориш, чега, изгледа, што је сасвим могуће, ниси свестан, а из некакве лажне колегијалности нико неће да ти скрене пажњу (уверавам те да те оговарају иза леђа).

Приликом меча Дејвис купа против Шведске забележио сам дословце две твоје реченице, не зато што се по било чему истичу, већ зато што су карактеристичне за твоје преношење:

“Сада је Франуловићев смеч био мало предугачак тако да лопта није одсела у терену него преко оне беле линије која означава њен крај.”

Има ли нешто непотребније од те формулације у том тренутку када смо ми управо видели то што ти у компликованој и дугој реченици понављаш. Није ли довољно уместо целе те реченице рећи једноставно: аут?
Ево још једне:

“Сада је Франуловић изашао на мрежу и врло ефектно поентирао, чиме је добио један важан поен, јер уколико освоји следећи поен он ће добити и гем у коме је сервирао његов противник што се обично сматра за врло велику предност, јер ће тада сервирати Франуловић, а претпоставља се да играч који сервира има предност над својим противником који сервис прима.”

Да заборавимо да смо све то управо видели, да си већ пет пута пре тога говорио о опасностима од губитка гема у коме играч сервира, ипак морамо запазити једну ствар која је апсолутно беспризивно забрањена: твоја дуга, непотребна и компликована реченица добрано је ушла у борбу за следећи поен. Драги Боро, веруј ми да сам у праву ако је једна ствар недопустива у преносу тениса и стоног тениса онда је то следеће: никада, ни по коју цену, ни под којим изговором, пет секунди пре сервиса и у току одигравања поена репортер не сме да зуцне.

Знаш ли каква је реакција када ти причаш за време поена, или када нас држиш у мучној неизвесности хоћеш ли завршити неку реченицу пре него што играч сервира? Није само моја, већ свих код којих сам утисак проверавао. Људи изнервирани гасе тон, па како је глупо, немушто гледати пренос без звука лоптице, опет га укључују, често изнервирани, гасе телевизор и тврде да си им, уместо помоћи коју можеш свакако да пружиш с обзиром на своје заиста сјано познавање ових спортова, упропастио још један Вимблдон.

На крају, за твоју информацију: нико од оних са којима сам разговарао о твом преношењу није имао мишљење друкчије од мога. А излаз је врло једноставан: треба говорити знатно мање, и још једном да поновим, никада и ни под којим условима за време поена.

Пријатељски,
Боба Селенић