ЗАПИСАНО ЧУДО У ВИТЛЕЈЕМУ: Јединствене фреске Христовог рођења у српским манастирима

Међу великим празницима СПЦ Божић заузима посебно мјесто, а то се може читати и са живописа српских средњовековних храмова. Јединствени по љепоти, готово сви ови споменици, на мање или више очуваним фрескама, имају записано и чудо у Витлејему.

Најљепше и најстарије представе Христовог рођења налазе се на живописима српских средњовјековних цркава. Манастир Градац по приказу рођења јединствен је у српском зидном сликарству.

– Рођење Христово, представа једног од најзначајнијих и најсвечанијих хришћанских празника – Божића, једна је од сцена циклуса Великих празника обавезног у декоративном програму цркава православног свијета – истакла је Драгана Павловић, асистент на Одсјеку за историју умјетности Филозофског факултета у Београду.

– Када је ријеч о нашем средњовјековном, монументалном сликарству, најрепрезентативније и уједно најбоље очуване представе Рођења Христовог налазе се у српским споменицима 13. и 14. вијека, и то у Сопоћанима, Ариљу, Краљевој цркви у Студеници, Дечанима, Цркви Светог Димитрија и Богородици Одигитрији у Пећкој патријаршији.

Композиције Рођења Спаситеља красе зидове и многих других српских храмова, али су оне оштећене у већој или мањој мјери (Милешева, Градац, Грачаница, Каленић…).

– Представа Рођења Господњег вијековима има устаљено и препознатљиво иконографско рјешење – каже Павловићева, и додаје, да литерарна подлога, извори за илустрацију ове сцене јесу јеванђеља по Луки и Матеју и апокрифни списи, а важну улогу у формирању иконографског рјешења имали су и божићни литургијски обреди, као и позајмице из античке умјетности.

Сачуване представе, посматране у цјелини, уобличене су по традиционалним начелима и одликује их уобичајена иконографија:

– У Сопоћанима, Ариљу, Краљевој цркви у Студеници, Светом Димитрију у Пећи и Дечанима уз главни, приказани су догађаји који су пратили Христов долазак на свијет, попут анђела који славе Бога, поклоњења мудраца, купања малог Христа, сумње Јосифове, пастира са стадом, односно епизоде познате одраније у источнохришћанској умјетности.

Ипак, представе рођења Спаситеља показују и неке разлике у појединостима:

– Тако је, рецимо, у Краљевој цркви у Студеници Богородица насликана како љуби малог Христа, прислонивши свој образ уз његов. За разлику од других српских примјера, у Ариљу је млади пастир са свиралом представљен у првом плану покрај сцене купања, а замишљени Јосиф насликан у разговору с једним од пастира. Потоњи мотив укључен је у композицију први пут управо у Ариљу, задужбини краља Драгутина. Ова, као и сцена купања малог Спаситеља са једном бабицом која придржава малог Христа док друга сипа воду из бокала у купељницу, или провјерава топлоту воде у суду за купање, богатиле су призор рођења сликовитим детаљима и елементима жанра.

Према мишљењу Павловићеве, важно је да је веома развијена композиција рођења приказана у Благовештенској цркви манастира Градац, задужбини српске краљице Јелене. Нажалост, само је дјелимично очувана.

– Увођењем бројних епизода које су претходиле или слиједиле главном догађају, попут Доласка, Поклоњења и Одласка мудраца, Сна Јосифовог, Иродовог саветовања са првосвештеницима, Отпуштања мудраца и Покоља витлејемске деце, сцена Рођења Христовог у Градцу је, у ствари, претворена у циклус Христовог детињства. Градачка композиција представља развијено рјешење старијег примјера из Богородичине цркве у Студеници, будући да се неке епизоде градачког Рођења срећу на представи Рођења Христовог у Немањином маузолеју, данас само дјелимично сачуваној на слоју живописа из 14. вијека. У Градцу је тако створена не само сложена и занимљива наративна композиција, већ и јединствена представа Рођења Спаситеља у цјелокупном српском средњовековном зидном сликарству, па и шире – наводи Драгана Павловић.

Већина фресака на којима је представљено Рођење Христово, има сличности у композицији.

У средишту композиције, унутар витлејемске пећине, приказује се Богородица како лежи или сједи на постељи, покрај ње је Христос увијен у пелене у јаслама, а изнад њега во и магарац. Око њих, изван пећине распоређују се остали учесници: анђели који славе рођење Спаситеља, источњачки мудраци са даровима у рукама, Јосиф, пастири са стадом, бабице које купају новорођенче, а читав догађај се неријетко одвија у стеновитом пејзажу.

Тагови: Витлејем, Исус Христ, Манастир, СПЦ, Фреске