ЗАЈЕЧАР: Представа „Скупљачи перја“ отвара „Дане Зорана Радмиловића“

Овогодишњу позоришну манифестацију у Зајечару „Дани Зорана Радмиловића“ која почиње 24. октобра, отвориће необична представа – „Скупљачи перја“, рађена по култном сценарију и филму Саше Петровића. Огроман задатак је, чини се, пао на плећа глумаца из зајечарског театра, јер је у том комаду, који ће се први пут извести у позоришту, учествовати цео ансамбал, „појачан“ и бројним статистима.

– Реч је о праизведби, односно првом театарском извођењу „Скупљача перја“ – каже за „Новости“ Владан Церовић, в. д. управника зајечарског позоришта и директор фестивала „Дани Зорана Радмиловића“. – Драматизацијом је чувени сценарио прилагођен позоришту, али и духу новог времена.

По Церовићевим речима, представа има монументални задатак – да понуди оптимистичан поглед на свет и тако направи паралелу са изворним остварењем Саше Петровића.

Због задатка који није нимало лак ангажовани су и кореограф Пјер Ранковић и режисер Дарко Штетин.

– Саша Петровић je гигантскa фигура моје редитељске младости; његов филм „Три“ убрајам у своје интимне филмске драгуље – каже Штетин. – Чувени „Скупљачи перја “ – кански лауреат, свакако је одавно заслужио омаж и римејк, али и позоришну адаптацију. Оштри контрасти трагикомичних карактера, огроман распон емоција и богатство животних боја дали су Владану Церовићу импулс, идеју да адаптира овај филм у позоришни предложак. Осетио је драму, музику и ведрину, снагу и животну енергију која је данас тако потребна публици, а све је мање има на сцени.

Штетин открива и друге разлоге који су довели међу, како каже, нове пријатеље и саборце из зајечарског позоришта.

– Желимо да овом представом понудимо публици игру као лек и као слободу да се ухватимо са судбином укоштац. Кључ ванвременог, скривен у Петровићевим „перјарима“ кујемо савременим језиком, средствима која су нам на располагању, пре свега емоцијом, тражимо свој пролаз до срца свих ствари.

Циганска песма и игра, открива Штетин, тај пут налазе непогрешиво. Као и кореографија легендарног Пјера Рајковића која доноси додатну енергију и полет глумачком ансамблу.

– Трагика људских судбина, и – њој насупрот – дух и ведрина који побеђују сваки пад, узлетом ка љубави, обећавају овој причи леп позоришни живот. Дајемо све од себе да се то оствари на сцени – каже Штетин, док будно мотри да му се ниједан детаљ не отме контроли. – Неко је рекао да сви стари људи личе. Мени се чини да заиста личе, и то не изгледом, него по искреној радости према животу, упркос годинама. Кад изгуби ту радост човек умире, поједе га неки усуд колико год био млад. Ова представа је један од покушаја одупирања томе и радовања животу.

ИСКРА ПОЗОРИШТА

РЕДИТEЉ Дарко Штетин истиче да дуго није радио у позоришту, као и да је био изненађен позивом да режира представу. И, ту је понуду – глатко одбио.

– Ипак, покајао сам се брзо. Искра позоришта се у мени зажарила, дунули су ветрови идеја, и ево ме у Зајечару – смеје се Штетин.

Тагови: Дани Зорана Радмиловића, Зајечар, Скупљачи перја